Adriatic Metals, kompanija fokusirana na evropske rudarske projekte, dobila je odobrenje državnih organa za početak izgradnje postrojenja za odlaganje rudarskog otpada u okviru rudnika srebra Vares u Bosni i Hercegovini. Dozvola predviđa zbrinjavanje jalovine do decembra 2024. godine, čime se rešava ključno pitanje upravljanja otpadnim materijalom tokom rada postrojenja. Odluka je relevantna i za operativnu kontinuitetnost, jer kapacitet skladišta direktno utiče na planiranje proizvodnje i faze proširenja.
Odobrenje dolazi nakon sudske odluke iz jula koja je ograničila upotrebu državnog šumskog zemljišta za potrebe skladištenja rudarskog otpada. U odgovoru na to, kompanija je preusmerila plan na alternativnu lokaciju na bivšem otvorenom kopu Veovaca, smeštenom oko dva kilometra od postrojenja za preradu u Varešu. Adriatic Metals navodi da ima puna vlasnička prava nad tom lokacijom, što umanjuje regulatorni rizik vezan za korišćenje zemljišta.
Novo postrojenje biće projektovano po metodi dry stack, odnosno suhog slaganja čvrste jalovine bez potrebe za tečnim rezervoarom. Takav pristup se u praksi koristi kao stabilnija alternativa tradicionalnim jalovištima sa akumulacijama tečnosti, posebno kada je cilj smanjenje obima tečne komponente u sistemu zbrinjavanja. Time se menja tehnički profil upravljanja otpadom u odnosu na postojeće kapacitete koji su već u upotrebi.
Jalovište Veovaca (TSF) planirano je da se gradi u dve faze. Prva faza treba da obezbedi kapacitet za četiri do pet godina proizvodnog otpada, što daje vremenski okvir za naredne odluke o daljem proširenju i usklađivanju sa dinamikom prerade. Procena troškova prve faze iznosi oko 5 miliona dolara, uz plan da radovi budu završeni do kraja 2024. godine.
Trenutno jalovište kompanije ima maksimalni kapacitet od približno 133.000 tona, a očekuje se da će taj volumen biti popunjen u prvom mesecu ili dva tokom 2025. godine. Zbog toga je kompanija usmerila raspored izgradnje tako da prva faza bude završena pre tog roka, kako bi se izbeglo potencijalno ograničenje rada ili usporavanje ramp-up-a ka komercijalnim operacijama. Ovakvo usklađivanje rokova često predstavlja jedan od najosetljivijih delova plana upravljanja otpadom kod novih rudnika.
Proizvodnja u Varešu započeta je ranije ove godine, čime je projekat okarakterisan kao prvi novi rudnik u Evropi nakon više od jedne decenije. U ranoj operativnoj fazi kompanija nastavlja da podiže nivo prerade ka ciljanom kapacitetu od 800.000 tona, a novoimenovana izvršna direktorka Laura Tyler saopštila je početkom oktobra da se pogon nalazi u završnoj fazi dostizanja tog cilja. Povezanost između kapaciteta prerade i potrebnog volumena skladištenja jalovine dodatno naglašava značaj pravovremene izgradnje TSF-a.
Finansijski i ekonomski kontekst projekta takođe je deo šire slike o ulozi Adriatic Metalsa u Bosni i Hercegovini. U 2023. godini kompanija je činila gotovo 22% stranih direktnih investicija u zemlji i doprinosila sa oko 2% BDP-a, pri čemu je 69% ukupnog kapitala plasirano domaće, što odgovara iznosu od 155 miliona dolara kroz angažman u 739 kompanija. Ovi podaci su relevantni regulatorima i industrijskim akterima jer ukazuju na obim domaće ekonomske aktivnosti povezane sa infrastrukturom projekta.
Nakon objave o dozvoli, akcije Adriatic Metalsa zabeležile su rast na berzama u Sidneju i Londonu. U Australiji hartije su porasle za više od 4% na A$4,30, dok su u Velikoj Britaniji cene skočile za 3,7% na 221 pence do 14 časova po lokalnom vremenu, uz tržišnu kapitalizaciju od £720 miliona (935 miliona dolara). Reakcija tržišta ukazuje na to da investitori prate napredak u regulatornim pitanjima koja utiču na operativne planove rudnika.
