Evropska komisija je u okviru Akta o kritičnim sirovinama odabrala 46 novih strateških projekata u 16 država članica EU, pri čemu je 19 inicijativa usmereno na reciklažu. U istom izboru izdvojeno je osam projekata koji se odnose isključivo na eksploataciju, što dodatno naglašava pomeranje fokusa ka sekundarnim izvorima materijala. Odluka proširuje postojeći portfelj na 93 projekta unutar EU, uz 13 ranije odabranih u partnerskim zemljama. Takav raspored ukazuje da se metali iz upotrebljenih baterija, elektronskog otpada, vozila i industrijske opreme sve češće tretiraju kao strateška baza za snabdevanje.
U najnovijem krugu selekcije, reciklažne aktivnosti su postavljene kao ključni instrument industrijske bezbednosti i smanjenja zavisnosti od uvoza minerala. Komisija time formalizuje trend da se tokovi otpada i proizvodi pri kraju životnog veka posmatraju kao dodatni izvor strateških sirovina. Povećanje broja projekata u reciklažnom segmentu takođe utiče na planiranje kapaciteta, ugovaranje ulaznih frakcija i operativno skaliranje postrojenja. Za industriju to znači da će pouzdanost sakupljanja i stabilnost feedstock-a postati jednako važni kao tehnologija obrade.
Nizozemska se pojavljuje kao značajan čvor reciklaže u novoj selekciji sa četiri projekta. Među njima je Mitsubishi Materials Europe kroz 3ECYCLE, namenjen oporavku bakra i drugih vrednih metala iz elektronskog otpada. U Delftu se realizuje Back to Battery, koji cilja litijum, nikal, kobalt, mangan i grafit, dok je u Harderwijku planiran Myne Circular Metals za oporavak aluminijuma i bakra. U istom okviru, CRITICAL. razvija Urban Mining Factory projektovan da obrađuje odbačene štampane pločice.
Mitsubishi Materials navodi da će primeniti svoju tehnologiju neferozne metalurgije i reciklaže na elektronski otpad u procesu komercijalizacije 3ECYCLE. Ovakav pristup je relevantan jer povezuje postojeće metalurške kompetencije sa novim tokovima sirovina iz elektronike. Projekti u Nizozemskoj tako pokrivaju više kategorija ulaza: od elektronskog otpada do baterijskih komponenti i frakcija koje sadrže metale u različitim hemijskim oblicima. Time se širi spektar sekundarnih izvora koji mogu podržati potražnju za materijalima kritičnim za industriju.
Van Nizozemske, izbor uključuje projekte u više država članica EU koji pokrivaju različite tehnologije obrade. U Španiji je zastupljen Atlantic Copper kroz CirCular, dok se u Finskoj nalazi Fortum sa operacijom reciklaže baterija. U Poljskoj se realizuje Elemental-ov POLVOLT, a u Francuskoj Orano radi na hidrometalurškom projektu za baterije. Dodatno, navedeni su projekti usmereni na oporavak platinskih grupacija metala i retkih magnetâ.
Potreba za takvim kapacitetima vezana je za industrijsku tranziciju koja povećava potražnju za više kategorija metala. Bakar je tražen za elektroenergetske mreže, dok su litijum i grafit povezani sa baterijama, a retki zemni metali sa magnetima korišćenim u vetroturbinama, električnim motorima i tehnologijama odbrambenog sektora. U tom kontekstu reciklaža dobija operativnu ulogu dopune primarne proizvodnje kada proizvodi dostignu kraj korisnog veka. Konkretni ulazni materijali poput “battery black mass”, elektronskog otpada i odbačenih magnetâ sve češće se pozicioniraju kao feedstock za specijalizovane pogone.
Akt o kritičnim sirovinama postavlja cilj da kapaciteti za reciklažu do 2030. godine obezbede najmanje 25% godišnje potrošnje strateških sirovina u EU. Pored toga postoje odvojeni ciljevi za eksploataciju i obradu, što znači da reciklaža treba da bude integrisana u širi lanac snabdevanja. Ostvarivanje tog ambicioznog procenta zavisi od više faktora: ne samo od tehnološke zrelosti postrojenja, već i od pouzdane prakse sakupljanja otpada, ugovora o dotoku materijala i dovoljnog operativnog obima. Proširenje liste projekata signalizira da EU gradi širu strukturu sekundarne “rudarske” industrije paralelno sa konvencionalnim rudarskim lancima.
Ukupna slika selekcije pokazuje da se prioriteti raspoređuju između različitih tipova oporavka metala i geografskih klastera kapaciteta. Sa 19 reciklažnih inicijativa među 46 novih projekata, odluka stavlja akcenat na materijale sadržane u tokovima otpada kao merljiv doprinos strateškom portfelju EU. Istovremeno, prisustvo projekata ekskluzivno vezanih za eksploataciju ukazuje da primarna proizvodnja ostaje deo ukupne slike snabdevanja. Portfelj od 93 projekta unutar EU, uz dodatnih 13 u partnerskim zemljama, dodatno učvršćuje dugoročnu dimenziju politike prema kritičnim sirovinama.
