Francuska priprema potez koji bi značajno povećao državnu kontrolu nad kompanijom Eramet, jednim od ključnih evropskih igrača sa izloženošću strateškim sirovinama. Planirana dokapitalizacija u iznosu od 500 miliona evra trebalo bi da ojača finansijsku poziciju grupacije i proširi uticaj države na globalni portfelj rudarstva. Transakcija je još uvek u proceduri, a upis prava očekuje se u četvrtom kvartalu 2026.
U središtu aranžmana je namera francuske investicione agencije Agence des participations de l’État (APE) da postane najveći akcionar Erameta. APE trenutno drži oko 27,1% udela i namerava da učestvuje u dokapitalizaciji u skladu sa postojećim vlasništvom. Time se povećava verovatnoća da država dobije veći operativni i upravljački uticaj, uz zadržavanje dogovorenih ograničenja prava glasa.
Aranžman predviđa i dodatnu kupovinu upisnih prava od strukture Sorame-CEIR, povezane sa porodicom Duval. Cilj je da Francuska bude najveći akcionar, ali da efektivna glasačka prava ostanu na nivou od najviše 49%. Takva konstrukcija ukazuje na pokušaj balansiranja između jačanja vlasničkog položaja i kontrole koja proizlazi iz pravila upravljanja.
Za razliku od modela koji javna sredstva usmeravaju isključivo ka pojedinačnim rudnicima ili postrojenjima, država se fokusira na jačanje već uspostavljene grupacije. Eramet ima operacije i razvojne projekte u više jurisdikcija, pa bi veći državni udeo mogao uticati na prioritete ulaganja, partnerstva i odluke o imovini na međunarodnom nivou. U tom kontekstu, značaj transakcije nije ograničen na jednu zemlju ili jednu fazu lanca vrednosti.
Erametov portfelj obuhvata više minerala relevantnih za industrijsku proizvodnju i energetsku tranziciju. Kompanija ima poslove sa manganskim resursima u Gabonu, interese u niklu u Indoneziji i na Novom Zelandu, aktivnosti razvoja litijuma u Argentini, kao i proizvodnju mineralnih peskova u Senegalu. Geografska rasprostranjenost daje državi indirektan pristup resursima koji su povezani sa lancima snabdevanja za baterije i tehnologije.
Pored strateškog aspekta, dokapitalizacija je zamišljena kao instrument za finansijsku stabilnost kompanije. Predviđenih 500 miliona evra namenjeno je jačanju bilansa stanja, usklađivanju sa bankarskim kovenantima i očuvanju kapaciteta za ulaganja kroz portfelj kritičnih metala. U pozadini su pritisci slabijih cena roba, operativni izazovi i potreba za značajnim kapitalnim izdvajanjima.
Značajno je da planirani iznos predstavlja dokapitalizaciju koja tek treba da bude realizovana, a ne već primljena sredstva. Eramet još nije dobio priliv novca, pa se ceo iznos ne može tretirati kao isključivo finansiranje države, jer drugi akcionari imaju pravo učešća. Potvrđena je namera francuske strane da upiše prava i poveća relativno učešće kroz dogovoreni mehanizam.
Transakcija se uklapa u širi evropski okvir nastojanja da se obezbede snabdevanje kritičnim mineralima. Evropske politike su do sada koristile kombinaciju grantova, kreditiranja putem Evropske investicione banke, oznaka strateških projekata i izvoznog kreditnog osiguranja. U ovom slučaju naglasak je na direktnom ulaganju države kroz vlasnički kapital kompanije sa međunarodnom izloženošću resursima.
Naredna ključna tačka biće završetak planiranog upisa prava. Ukoliko proces bude sproveden prema dogovoru, Eramet bi dobio jaču finansijsku osnovu, dok bi APE postao najveći akcionar u okviru strukture koja ograničava efektivna glasačka prava na do 49%. Ishod će biti relevantan za pozicioniranje Francuske unutar grupacije čija imovina obuhvata regione širom Afrike, Azije, Okeanije i Južne Amerike.
Za industriju i tržište energije i metala, ovaj korak ističe kako državna vlasnička politika može dopuniti standardne izvore finansiranja kritičnih sirovina. Konačni efekat zavisi od uspešne realizacije dokapitalizacije i sposobnosti Erameta da zadrži investicioni kapacitet tokom sprovođenja razvoja portfelja mangana, nikla, litijuma i mineralnih peskova. Do tada ostaje fokus na proceduralnim koracima koji prethode upisu prava planiranom za period predviđen četvrtim kvartalom 2026.
