Demokratska Republika Kongo je pokrenula konsultacije o širokoj reviziji rudarskog zakonodavstva, čime se otvara novo polje neizvesnosti za međunarodne rudarske kompanije i evropske industrijske lance koji zavise od kritičnih minerala. Proces je usmeren na izmenu odredbi važećeg okvira i posebno je relevantan zbog uloge zemlje u globalnoj proizvodnji kobalta i bakara. Ishod pregleda može uticati na način na koji se vrednuju postojeći kapaciteti i budući projekti, kao i na troškove usklađivanja sa novim pravilima.
Industrijski forum, zakazan za period od 15. do 17. jula, razmatra predložene promene koje obuhvataju više od 40 stavki iz rudarskog kodeksa iz 2018. godine. Konsultacije su značajne jer DRC drži poziciju najvećeg svetskog proizvođača kobalta i drugog najvećeg proizvođača bakra. U takvom kontekstu, svaka promena administrativnih ovlašćenja ili obaveza može se brzo preliti na ugovorne odnose u lancima snabdevanja baterija, elektronike i električne opreme.
Predložene izmene daju vladi šire ingerencije nad mineralima koji se smatraju strateški važnim. Među razmatranim rešenjima su mehanizmi nacionalnog skladištenja zaliha, kao i jača ovlašćenja za suspendovanje ili oduzimanje rudarskih dozvola. Dodatno, nacrt uvodi proširene zahteve za domaće učešće u rudarskoj industriji, uz pojačane obaveze koje se odnose na lokalni sadržaj i zajednice.
Reforma takođe predviđa jačanje antikorupcijskih i anti-fraud mera, uz strožije sankcije za ozbiljna kršenja. Prema predlogu, kazne mogu dostići do 1 milion dolara, dok zatvorske kazne mogu biti do 20 godina. Za operatore to znači da će usklađenost sa pravilima verovatno dobiti veći operativni prioritet, posebno u segmentima koji se tiču licenciranja, lokalnih obaveza i administrativnih procedura.
U praksi, fokus investitora nije samo na pooštravanju sprovođenja propisa, već na obimu administrativne diskrecije koju bi novi okvir mogao da uvede. Veća regulativna kontrola može doneti jasnije standarde i unaprediti upravljanje, ali ključna pitanja ostaju kako će se tumačiti pravila u realnim projektima i da li će se promeniti pretpostavke na kojima su zasnovani raniji planovi. To je posebno osetljivo za dugovečne rudarske aktivnosti gde promene režima mogu uticati na projekcije prihoda i troškova.
Kompanija Glencore ima značajnu izloženost rudarskim aktivnostima u DRC-u, uključujući bakar i kobalt. Zbog te koncentracije resursa, kompanija je osetljivija na svaku promenu komercijalnog okruženja koja bi mogla da proiziđe iz nove regulative. Predlog da država poveća učešće u strateškim mineralima potencijalno bi povećao radni kapital potreban za poslovanje i kapitalne izdatke.
U tom smislu, obaveze vezane za nacionalno skladištenje mogle bi da “zaključaju” dodatne količine materijala i gotovine tokom perioda dok se zalihe formiraju ili održavaju. Zahtevi za domaću preradu mogli bi zahtevati nova postrojenja ili prilagođavanje postojećih kapaciteta kako bi se ispunili uslovi lokalizacije procesa. Uz to, šira ovlašćenja vlade da suspenduje ili oduzme dozvole uvode dodatni sloj rizika za planiranje proizvodnje.
Čak i ako postojeća nalazišta nastave rad bez prekida, investitori bi mogli da primene višu premiju rizika na buduću proizvodnju zbog šireg spektra intervencija koje bi vlast imala pod revidiranim režimom. Takva promena percepcije rizika može se odraziti na procene vrednosti projekata zasnovanih na dugom veku eksploatacije. U industrijskim procenama to obično utiče na diskontne stope i pretpostavke o stabilnosti operativnog okvira.
Za evropske kupce kobalta i bakra razvoj u DRC-u otvara pitanje kako se diverzifikacija izvora sirovina uklapa u strategije smanjenja zavisnosti od Kine. Evropska unija nastoji da umanji oslanjanje na kineske tokove kritičnih sirovina i lanaca snabdevanja baterijama, pri čemu je DRC jedan od ključnih alternativnih izvora posebno za kobalt i bakar. Međutim, zamena jednog geografskog rizika drugim ne uklanja automatski političke i regulatorne faktore koji utiču na troškove i kontinuitet isporuka.
Predložene izmene pokazuju da alternativni izvori mogu nositi sopstvene operativne izazove povezane sa državnom kontrolom resursa. Evropski proizvođač koji obezbedi pristup nekineskom kobaltu može naići na promenu ekonomike ugovora ukoliko se promene troškovi proizvodnje, uslovi domaće prerade ili mogućnost državnih intervencija. U takvim okolnostima diverzifikacija dobija širi fokus od same identifikacije novih rudarskih jurisdikcija.
Za evropske kompanije koje koriste kobalt u baterijama i industrijskim procesima naglasak se premešta na dugoročne komercijalne strukture koje mogu apsorbovati regulatornu neizvesnost. To može uključivati mehanizme političkog rizika kroz osiguranje, strateška partnerstva u preradi i dugoročne offtake aranžmane sa proizvođačkim zemljama. Takođe se razmatra veće neposredno uključivanje u infrastrukturu prerade kako bi kupci imali veću kontrolu nad kritičnim tokovima sirovina.
Za Glencore pitanje ostaje koliko će predložena reforma postati deo konačnog zakonskog okvira i kako će biti tretirane postojeće operacije pod novim pravilima. Za evropske kupce šira poruka je da preusmeravanje nabavke sa kineskih tokova ka kobaltu i bakru iz DRC-a menja prirodu rizika: sa koncentracije prerade i geopolitičke zavisnosti ka regulatornom režimu, fiskalnoj politici i suverenoj kontroli nad mineralnim resursima. U narednim koracima ključna će biti dinamika konsultacija započetih sredinom jula i način implementacije predloženih izmena.
