U centru pažnje crnogorske javnosti ponovo se našla planirana reaktivacija rudnika olova i cinka Brskovo kod Mojkovca, kao i širi regulatorni okvir koji bi mogao odrediti sudbinu lokacije u blizini zaštićenih područja. Inicijativa „Healthy Mojkovac“ tvrdi da bi takav projekat predstavljao rizik po životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Istovremeno, kompanija Tara Resources iz Švajcarske najavljuje investiciju koja bi uključila i dodatne metale u okviru istog rudarskog kompleksa.
Stanovnici Mojkovca ukazuju da se grad nalazi u zoni uticaja višemilionskih količina teških metala deponovanih u jalovištu nekadašnjeg rudnika olova i cinka Brskovo. Prema njihovom navodu, upravo postojeći tragovi industrijske prošlosti čine svaku novu fazu eksploatacije posebno osetljivom sa stanovišta upravljanja rizicima. U tom kontekstu, inicijativa nastoji da spreči odluku koja bi omogućila nastavak rudarsko-prerađivačkih aktivnosti na toj lokaciji.
„Healthy Mojkovac“ eksplicitno traži da se onemogući plan Tara Resources za reaktivaciju rudnika Brskovo u Mojkovcu. U pismu upućenom premijeru Milojku Spajiću navodi se da kompanija namerava da u okviru istog projekta eksploatiše olovo i cink, uz dodatno vađenje bakra i srebra. Inicijativa pritom dovodi u vezu obim planiranih aktivnosti sa potencijalnim posledicama po prirodu, kvalitet životne sredine i javno zdravlje.
Jedan od ključnih elemenata spora je prostorni obuhvat koji bi bio dodeljen za rudarske i prateće aktivnosti. Inicijativa traži „potpunu diskvalifikaciju“ odluke o dodeli sedam miliona kvadratnih metara u području između dva nacionalna parka, kao i u zoni UNESCO-protišćene reke Tare. Takav raspored prostora, kako navode, bio bi vezan za jednu od „najprljavijih“ vrsta rudarstva i prerade, sa posledicama koje bi bile trajne.
U pismu se ističe i finansijski i radni okvir koji se pripisuje projektu Tara Resources. Očekuje se investicija od oko 180 miliona evra, uz približno 550 novih radnih mesta. Za inicijativu, međutim, ti parametri ne menjaju procenu da bi potencijalni uticaj na životnu sredinu mogao biti nepovoljan po više segmenata okruženja.
Inicijativa takođe postavlja pitanje pravnog statusa koncesije. Navodi se da je koncesioni ugovor istekao 25. jula ove godine, te se od premijera Spajića i ministra energetike i rudarstva Saše Mujovića očekuje da prepoznaju interese građana i države. U tom smislu, zahtev je usmeren na to da nova odluka bude zasnovana na principima koji bi trebalo da obezbede očuvanje zdravlja stanovništva, prirode i prirodnih resursa.
U obrazloženju pisma poredi se očekivani pristup aktuelne vlasti sa prethodnim periodom upravljanja projektima u toj oblasti. „Healthy Mojkovac“ očekuje da će nadležni doneti odluku i preuzeti obaveze koje se odnose na razvoj Mojkovca prema modelu koji smatraju zdravim i održivim. Time se spor suštinski premešta sa same tehničke razrade projekta na pitanje kako će država tretirati dozvole, prostorne režime i uslove za eventualnu reaktivaciju.
Za širu regionalnu sliku, slučaj Brskovo otvara pitanja koja su relevantna za investicione tokove u rudarstvu na Zapadnom Balkanu: kako se usklađuju planovi eksploatacije sa režimima zaštite prirode, kakav je značaj isteka koncesija i kako se procenjuju kumulativni uticaji postojećih jalovišta. U isto vreme, najavljena kombinacija metala—olovo i cink uz bakar i srebro—ukazuje na to da bi projekat mogao imati širi komercijalni profil od klasične polimetalne eksploatacije. Odluke nadležnih institucija o prostoru između nacionalnih parkova i UNESCO zone reke Tare ostaju centralne za dalji tok procesa.
Kako je koncesioni ugovor istekao 25. jula, naredni koraci zavise od toga da li će država prihvatiti ili odbaciti predloženi model reaktivacije Brskova u Mojkovcu. Pismo inicijative jasno postavlja uslov da se odluka o dodeli sedam miliona kvadratnih metara ne primeni u traženom obliku. U međuvremenu, rasprava o projektu Tara Resources ostaje fokusirana na upravljanje rizikom u prostoru opterećenom teškim metalima iz prošle eksploatacije.
