U planinskom regionu Barroso, u opštinama Botikas i Montalegre, rasprava o litijumu sve više preseca teme poljoprivrede, upravljanja vodama i zaštite biodiverziteta. Područje je povezano sa sistemom zajedničkog navodnjavanja preko drevnih kanala poznatih kao levadas, koji preusmeravaju vodu iz planinskih predela ka nižim zonama. Istovremeno, geološka istraživanja u poslednjim godinama vratila su fokus na litijum kao sirovinu ključnu za baterije i energetsku tranziciju.
Barroso je jedinstven po tome što je prepoznat kao Globally Important Agricultural Heritage System (GIAHS) od strane FAO-a. Prema lokalnim akterima, održavanje pašnjaka, šuma i stočarstva oslanja se na upravljanje resursima na terenu i raspodelu vode kroz levadas. Ta veza između poljoprivredne prakse i pejzaža sada se dovodi u pitanje zbog projekata koji bi uključivali otkopavanje litijuma.
U Covas do Barroso, meštani opisuju kako je tradicija navodnjavanja organizovana na nivou sela i kako se odgovornost prenosi generacijama. Aida Fernandes, poljoprivrednica iz tog mesta, navodi da je kao dete učila pravila bezbednog kretanja uz kanale i da je kasnije preuzela deo obaveza vezanih za sistem. Njena priča se uklapa u širi kontekst: Barroso se oslanja na ograničene vodne resurse i raspodelu kroz kolektivno održavanje infrastrukture.
Litijum se u regionu vezuje za planove kompanije Savannah Resources iz Londona. Kompanija želi da razvije otvoreni kop u Covas do Barroso, koji bi mogao da bude najveći takav projekat u zapadnoj Evropi. Lokalni planovi obuhvataju četiri rudarska lokaliteta unutar koncesionog područja od oko 593 hektara, pri čemu je tri četvrtine zemljišta u vlasništvu zajednice prema tvrdnjama stanovnika.
Odobrenje za nastavak planova stiglo je od portugalske agencije za životnu sredinu APA u maju. U dokumentaciji koju APA navodi kao uslove ističu se mere poput ograničavanja uklanjanja vegetacije, zabrane zahvatanja vode iz najbliže reke i obaveze uređenja terena nakon završetka eksploatacije. Savannah saopštava da će primeniti „najviše standarde“ i da bi trajno pogođena površina bila samo 0,5% ukupne površine poljoprivrednog nasleđa; kompanija očekuje konačnu ekološku dozvolu naredne godine.
Odobrenje portugalskog regulatora dolazi u trenutku kada Evropska unija priprema zakonodavni okvir za ubrzanje izdavanja dozvola za rudarske projekte. Predlog Critical Raw Materials Act, koji bi trebalo da stupi na snagu 2024. godine, predviđa da EU rudarski kapaciteti pokriju najmanje 10% strateških sirovina koje koristi radi jačanja lanca snabdevanja baterijama. U tom okviru se litijum pozicionira kao element smanjenja zavisnosti od uvoza kritičnih minerala.
Savannah planira početak proizvodnje 2026. godine, dok lokalna zajednica istovremeno pojačava otpor prema projektu. Meštani navode strah od trajnog ožiljavanja pejzaža, zagađenja voda i erozije zemljišta, kao i od poremećaja lokalnih načina života. U Covas do Barroso organizovanje protiv rudarenja opisuje se kao odgovor na percepciju nedovoljne transparentnosti tokom ranijih faza planiranja.
Paralelno sa raspravom o projektu Savannah, Portugal je suočen sa političko-regulatornim potresima povezanim sa optužbama za korupciju u vezi sa projektima litijuma, vodonika i centara podataka. U novembru je istraga dovela do podnošenja ostavke premijera Antonija Coste nakon što su tužioci pritvorili njegovog šefa kabineta. Kao osumnjičeni pominju se bivši državni sekretar za energetiku i predsednik APA-e; agencija je ranije kažnjena zbog odbijanja pristupa dokumentaciji advokatima meštana vezanoj za ekološko licenciranje.
U takvom regulatornom okruženju lokalne grupe traže obustavu i reviziju svih litijumskih projekata dok traje istraga i podnose tužbe radi sprečavanja rudarskih aktivnosti. Iako se pretražuju kancelarije ministarstva životne sredine, APA-e i kompanija uključenih u litijumske projekte, Savannah nastavlja bušenja prema informacijama koje prenose protivnici projekta. Spor oko pristupa zemljištu dodatno zaoštrava situaciju jer upravljanje zajedničkim zemljištem u Portugalu uključuje kategoriju baldios.
Udruženje zaduženo za upravljanje baldios zemljištem zauzelo je čvrst stav protiv rudarenja. Prema navodima lokalnih aktera, sprečeno je ulazak kompaniji na baldios tokom faze istraživanja i optužuje se za invaziju zajedničkih zemljišta tokom prospekcije. Savannah negira takve tvrdnje navodeći da ne vrši oduzimanje zemljišta radi projekta i da sve aktivnosti sprovodi u skladu sa zakonom; do sada je uspela da obezbedi oko 90 hektara potrebne površine.
Za deo vlasnika zemljišta argument ostaje vezan za nepokretnu vrednost nasleđenih parcela i dugoročnu poljoprivrednu upotrebu. Maria Loureiro navodi da neće prodati zemljište na kojem uzgaja maslinike jer porodice žive od zemlje koju su nasledile od roditelja i baka-deda. U slučaju da ne dođe do dogovora između kompanije, udruženja baldiosa i vlasnika koji odbijaju prodaju, država može proglasiti projekat strateškim interesom javnosti radi eksproprijacije privatnog zemljišta i prinudnog zakupa zajedničkih parcela potrebnih za kop.
Portugalsko ministarstvo životne sredine navodi da su lokalni resursi litijuma strateški važni za ispunjenje ciljeva dekarbonizacije EU-a. Državna sekretarka za energetiku i klimu Ana Fontoura Gouveia opisuje litijumske projekte kao „izuzetnu priliku“ koja donosi radna mesta i investicije do 9 milijardi evra. Takve procene se međutim ne poklapaju sa očekivanjima lokalnog stanovništva koje ističe vremenski ograničen karakter rudarskih poslova.
Pored pitanja zaposlenosti, ključna tačka spora odnosi se na to kako bi projekti mogli uticati na agro-silvo-pastoralni model Barrosa koji je priznat kao GIAHS. Region je poznat po kvalitetnom medu, mesu sa ispaše i dimljenim proizvodima sertifikovanim oznakama porekla; tu spadaju proizvodi povezani sa zaštićenim geografskim poreklom. Posebno mesto zauzima rasa goveda Barrosã čiji su genetski tragovi predmet širokog proučavanja zbog dugog istorijskog kontinuiteta uzgoja.
U praksi uzgoja ističe se ograničenje broja životinja po hektaru kako bi se oslonac ostvario na pašnjake i lokalno proizvedeno zrno i povrće. Proizvođači opisuju sistem niskih ulaganja koji koristi upravljanje lokalnim resursima umesto industrijskih inputa velikog obima. Alfredo Cadime navodi da bi promene mogle ugroziti očuvanje životne sredine koja je godinama bila deo poslovnog modela zasnovanog na kontinuitetu proizvodnje.
Dodatno, FAO povezuje agrošumsku proizvodnju Barrosa i ekstenzivne pašnjake sa očuvanjem pejzaža i biodiverziteta uz ekonomsku održivost sistema. Lokalni akteri takođe naglašavaju socijalnu komponentu: komunalizam i uzajamna pomoć organizuju radove poput setve i žetve kroz zajedničko angažovanje domaćinstava. U tom okviru upravljanje zajedničkim resursima postaje centralno pitanje kada se pojavi potreba za eksploatacijom mineralnih sirovina.
Ekološki rizici koje protivnici ističu nisu ograničeni samo na površinske promene već uključuju kvalitet vode, buku i prašinu tokom radova. Pastir Aderito Gonçalves iz Rebordela opisuje područje uz Peneda-Gerês nacionalni park kao prostor „čistog vazduha“ i „čiste vode“, dok istovremeno tvrdi da bi rudarski radovi promenili uslove života u okolini Covas do Barroso. Njegovo iskustvo mapiranja terena kroz decenije stočarske prakse koristi se kao argument protiv potencijalnih posledica eksplozija planiranih u blizini poznatih staza.
U blizini Covas do Barroso, oko 15 kilometara udaljeno, kompanija Lusorecursos planira miniranje brda radi vađenja litijuma pogodne kvalitete za baterije. Projekat bi bio smešten na koncesiji od 825 hektara unutar Gerês Biosphere Reserve; odluka o zelenom svetlu stigla je prošlog septembra od portugalske agencije za životnu sredinu. Planirani razvoj uključuje mogućnost postrojenja za preradu rude u okolini koja zahteva zasebnu procenu uticaja na životnu sredinu.
Lusorecursos se takođe našla pod istragom zbog navoda o korupciji nakon sumnji iz 2019. godine kada je ugovor o koncesiji potpisan kada je kompanija postojala svega tri dana. Protivnici tvrde da takve okolnosti dodatno povećavaju rizik od regulatornih propusta ili nedovoljne kontrole procesa licenciranja. U isto vreme deo teritorije Barrosa klasifikovan je kao značajno područje očuvanja prirode i biodiverziteta pod režimima Peneda-Gerês nacionalnog parka, Gerês prekogranične biosferne rezerve i Natura 2000 mreže.
Posmatrači ptica ukazuju da su pojedine vrste prisutne zahvaljujući očuvanim staništima koja su povezana sa načinom korišćenja zemljišta ljudi kroz decenije. Paulo Belo navodi vrste poput hen harrier (Circus cyaneus), crvenoleđeg sivića (Lanius collurio), belogrleče vodendrozd (Cinclus cinclus), crvene križokljune (Loxia curvirostra) i običnog kamenjara (Monticola saxatilis). On takođe ističe da su jedinstvene reproduktivne zone povezane sa vrstama Garden Warbler (Sylvia borin) i Yellowhammer (Emberiza citrinella), ali upozorava da staništa nestaju usled pritiska razvoja.
Miguel Sequeira iz GEOTA upozorava na potencijalni kumulativni uticaj više projekata kroz promene vodenih tokova, podzemnih voda te povećanje buke i prašine tokom radova. Navodi se da bi biodiverzitet mogao pretrpeti nepovratne posledice koje nije moguće ublažiti merama kompenzacije ili ublažavanja u dovoljnoj meri. U tom argumentacionom okviru posebna pažnja usmerena je ka osetljivim vrstama koje zavise od kvaliteta vode.
U 2009. godini otkriće populacija kritično ugroženih školjki slatkovodnih bisera Margaritifera margaritifera u reci Beça prekinulo je planove izgradnje brane blizu Covas do Barroso. Biološkinja Ana Filipa Freitas iz Botikasa naglašava da su školjke izrazito osetljive: svaka promena kvaliteta vode ili sedimenta može dovesti do visoke smrtnosti jedinki. Taj podatak protivnici koriste kao indikator potencijalnog rizika koji rudarski radovi mogu uneti kroz hidrologiju i taloženje materijala.
Pored školjki slatkovodnih bisera, protivnici pominju Iberijske vukove Canis lupus signatus kao prioritetnu vrstu klasifikovanu kao ugroženu. Francisco Álvares navodi da bi lokacija rudarskih aktivnosti mogla biti deo reproduktivnog područja stabilnog čopora koji se prati još od devedesetih godina; prema njegovim rečima to bi moglo onemogućiti razmnožavanje u toj zoni. Takvi argumenti postavljaju pitanje kako će kumulativni efekti više projekata uticati na dugoročni opstanak populacija.
Nacionalne ekološke nevladine organizacije koje su istaknute među protivnicima tvrde da planirani litijumski projekti nisu održivi jer posledice ne mogu biti adekvatno ublažene ili kompenzovane. Sequeira naglašava potrebu energetske tranzicije ali dovodi u pitanje prihvatljivost troškova razvoja na posebno osetljivim lokacijama poput Barrosa zbog koncentrisanog biodiverzitetskog značaja područja. Istovremeno se kritikuje pristup regulatora koji procese posmatra odvojeno umesto kroz kumulativni efekat velikih rudarskih zahvata.
U Montalegre-u deo stanovništva izražava zabrinutost zbog uticaja Lusorecursos-ovog projekta na poljoprivredno nasleđe i biodiverzitet, pri čemu voda ostaje dominantna tema rizika potrošnje resursa. Armando Pinto iz grupe Montalegre com Vida navodi tvrdnju da bi kompanija trošila više vode dnevno nego što cela opština troši tokom meseca te dodaje da su tokom prospekcije 2017. godine presušili izvori vode na terenu. On takođe ističe blizinu lokacije predloženog rudnika drugoj najvećoj brani Alto Rabagão koja snabdeva stanovništvo severnog Portugala.
Lokalni otpor prema litijumu organizuje se kroz pravne korake pred nacionalnim i evropskim sudovima te kroz kampanje koje traju godinama unazad. Aktivisti iz Montalegre-a rade na pravnim osporavanjima kako bi sprečili radove, a navode se bojkot izbora i demonstracije duže od šest godina kao deo strategije pritiska javnosti. Od 2021. godine svake letnje sezone održava se antimining kamp u Covas do Barroso koji okuplja lokalne poljoprivrednike, nacionalne i međunarodne ekološke aktiviste.
Prošlog leta oko 200 učesnika putovalo je u Barroso radi solidarnosti tokom kampa; među njima su bili aktivisti iz Latinske Amerike uključujući Srbiju i Francusku prema objavljenim informacijama o događaju. Tokom susreta razmatrane su veze između extractive projekata širom regiona pogođenih sličnim modelima eksploatacije sirovina te su održane demonstracije uz poruke „No to mines, yes to life“. U javnom prostoru pojavljuju se pojedinci poput Karlosa „Libo“ Gonçalvesa koji nastupa tokom protesta nakon što mu je postalo poznato gde Savannah namerava da kopa litijum.
Spor oko budućeg režima korišćenja zemljišta dodatno dobija dimenziju kroz pitanje koliko će trajati rudarski posao naspram dugoročnih poljoprivrednih ciklusa koji većinski oblikuju ekonomiju regiona. Protivnici tvrde da će poslovi biti kratkotrajni dok zajednice obrađuju iste parcele vekovima unazad; taj argument koristi se kao osnova za ocenu društveno-ekonomskih posledica projekta Savannah-a u Covas do Barroso-u . U tom kontekstu posebno mesto zauzima činjenica da agroekološki sistem uključuje upravljanje pašnjacima uz stroge režime ispaše po hektaru kako bi resurs ostao stabilan.
Na nivou ekosistema protivnici ukazuju da promene mogu biti kumulativne jer staništa koja pružaju sklonište vrstama pod zaštitom mogu biti fragmentisana ili izgubljena usled kombinovanog delovanja više projekata litijuma u širem prostoru Peneda-Gerês biosfere. Regulator APA priznaje određene uticaje kroz mere koje kompanijama nameće radi minimizacije ili kompenzacije posledica, ali kritičari tvrde da procena nije dovoljno sveobuhvatna kada se posmatra više zahvata zajedno . U takvom okviru rasprava o dozvolama ostaje centralna tačka između industrijskih planova eksploatacije litijuma i režima zaštite prirode koji važe za delove regiona.
Kada su pitanju konkretni parametri projekta Savannah-a, dostupni podaci uključuju koncesiono površinu oko 593 hektara podeljenu između privatnog vlasništva zajednice te najavljeni cilj proizvodnje 2026 godine uz očekivanje konačne ekološke dozvole naredne godine . Za Lusorecursos relevantna veličina koncesije iznosi 825 hektara unutar Gerês Biosphere Reserve uz potrebu zasebne procene uticaja zbog planirane prerade rude . Oba projekta smeštaju razvoj litijuma u zonu gde su prisutni režimi zaštite Natura 2000 mreže te gde postoje primeri prethodnih intervencija radi očuvanja ugroženih vrsta poput Margaritifera margaritifera .
