Kina je započela novu rundu kontrole izvoza u sektoru retkih zemalja, zabranivši izvoz tehnologija koje se koriste za rafinaciju i preradu ovih kritičnih minerala. Mere su, prema dostupnim izveštajima, obrazložene nacionalnim bezbednosnim razlozima, a primenjuju se kroz odluke carinskih organa. Ovakav pristup dodatno pojačava kinesku poziciju u delu lanca vrednosti koji se odnosi na obradu sirovina.
Ograničenja nisu predstavljena kao zabrana izvoza gotovih proizvoda od retkih zemalja, već kao blokada prenosa know-how-a koji omogućava uspostavljanje lokalnih kapaciteta za preradu. U praksi to znači da je izvoz tehnologija za proizvodnju magneta od retkih zemalja takođe obustavljen, čime se otežava razvoj vrednosnog lanca van Kine. Industrijske analize ukazuju da je time posebno pogođen segment koji se oslanja na proizvodnju trajnih magneta i povezane procese.
Uvođenje novih zabrana dolazi nakon ranijih kineskih restrikcija izvoza galijuma i germanijuma, što je već signaliziralo širi trend kontrole ključnih materijala i tehnologija. Iako su zabrane izvoza tehnologija za retke zemlje postojale ranije, sada su proširene na “ključne oblasti” u okviru prerade. Time se smanjuje mogućnost drugih zemalja da kompletiraju sopstvene industrijske lance vrednosti kroz uvoz opreme i procesnih rešenja.
Prvi nagoveštaji potencijalne zabrane izvoza tehnologija pojavili su se u aprilu 2023. godine, kada su zabrinutost izrazile japanske institucije. Razlog za pažnju leži u tome što Kina dominira globalnim tržištem magneta na bazi neodijuma i samari-kobalta, koji su ključne komponente u tranziciji energetike i transporta. Svako ograničenje pristupa tehnologijama može uticati na tempo razvoja projekata koji zavise od stabilnog snabdevanja magnetnim materijalima.
Nova pravila se povezuju sa nastojanjima da se spreči razvoj vrednosnih lanaca retkih zemalja izvan Kine. U tom kontekstu, regulatorni potez se tumači kao usmeravanje na sposobnost drugih aktera da uspostave kompletan lanac prerade i proizvodnje, a ne na direktan izvoz finalnih proizvoda. Bloombergova interpretacija navodi da mere ciljaju upravo napore za izgradnju takvih kapaciteta van kineske industrije.
U zapadnim tržištima posledice bi mogle biti značajne za projekte kompanija koje rade u domenu magneta i lanaca snabdevanja retkim zemljama. Pominju se akteri poput Neo Performance-a, MP Materials-a i VAC-a (Vacuumschmelze), čiji razvoj zavisi od dostupnosti tehnologija i procesne infrastrukture u pojedinim fazama lanca vrednosti. Zabrana izvoza know-how-a može povećati regulatornu i operativnu složenost planiranja kapaciteta.
Istovremeno, mera ponovo ističe strukturnu važnost domaćih kapaciteta za preradu u zemljama koje žele da smanje oslanjanje na kineski tehnološki i industrijski ekosistem. Podaci iz sektora ukazuju da se oko 90% prerade retkih zemalja obavlja u Kini. To podrazumeva postojanje tehnološki napredne opreme za razdvajanje elemenata, kao i znanja za proizvodnju legura i izradu trajnih magneta.
Analitički okvir dodatno precizira kako se kineska kontrola izvoza uklapa u širi režim informisanja i nadzora nad trgovinom retkim zemljama. Jan Giese, stručnjak za retke zemlje u TRADIUM GmbH, ocenjuje da je u novembru 2023. Ministarstvo trgovine Kine izdalo nova izvozna pravila koja zahtevaju od izvoznika da dostave sveobuhvatne informacije, uključujući podatke o kupoprodajnim ugovorima i otpremi. Prema njegovom tumačenju, dodatno zatezanje pravila odnosi se na tehnologije potrebne duž celog lanca vrednosti.
Giese takođe povezuje pooštravanje sa kontrolom nad kvotama proizvodnje i konsolidacijom kineske industrije koja traje godinama. U njegovoj proceni to predstavlja korak u dugoročnoj strategiji, a manje konkretno “provociranje” u okviru trgovinskog spora. Takav pristup je relevantan jer pokazuje kako regulativa može istovremeno uticati na tokove tehnologija, integraciju industrije i upravljanje kapacitetima.
Za regionalne proizvođače i prerađivače kritičnih sirovina ova promena je značajna zbog potencijalnog usporavanja transfera procesnih rešenja koja su do sada mogla da podrže razvoj alternativnih lanaca snabdevanja. U praksi, ograničenja izvoza tehnologija mogu povećati vreme potrebno za uspostavljanje novih linija prerade i magnetnih komponenti, kao i troškove usklađivanja sa regulatornim režimima. Time se dodatno naglašava veza između industrijskih kapaciteta prerade i političko-regulatornog okvira koji određuje dostupnost ključnih tehnologija.
