U fokusu javne rasprave o litijumu u Srbiji ponovo su se našle tvrdnje aktivista i odgovori kompanije Rio Tinto, nakon što je ta kompanija saopštila da je deo izjava o projektu „Jadar“ netačan. Rio Tinto je u ponedeljku, 22. januara, naveo da tvrdnja da će projekat dovesti do raseljavanja više od 100.000 ljudi nema uporište u činjenicama. Istovremeno, kompanija je odbacila i navode da ima destruktivan uticaj na životnu sredinu u svim zemljama u kojima posluje.
Prema navodima Rio Tinta, projekat „Jadar“ utiče na 52 trajno naseljena domaćinstva. Kompanija navodi da je 51 od tih domaćinstava dobrovoljno prodata Rio Tintu, uz planirano preseljenje. Rio Tinto ističe da su domaćinstva već preseljena uz „sveobuhvatnu podršku“ kompanije.
Ovakvi podaci su relevantni jer se spor oko projekta često svodi na razmere društvenog uticaja i način na koji se meri i dokumentuje. U saopštenju se naglašava da kompanija redovno informiše domaću i međunarodnu javnost o aktivnostima u Srbiji, ali i o poslovanju u drugim delovima sveta. Ti podaci se, kako navodi Rio Tinto, dostavljaju nadležnim regulatornim telima i dele kroz komunikaciju sa međunarodnim organizacijama civilnog društva.
Rio Tinto navodi da objavljuje informacije o uticajima poslovanja na vodu, zemljište, poljoprivredu i biodiverzitet, kao i mere za ublažavanje i otklanjanje tih uticaja. Kompanija time pokušava da usmeri raspravu ka dokumentovanim parametrima uticaja umesto prema tvrdnjama koje smatra netačnim ili nepotpunim. U saopštenju se posebno ističe da aktivističke poruke bez dokaza otežavaju objektivnu procenu ekoloških, ekonomskih i tehnoloških aspekata projekta „Jadar“.
Pored pitanja raseljavanja i životne sredine, Rio Tinto osporava i navode koji ga povezuju sa koruptivnim poslovnim praksama. Kompanija poručuje da ne toleriše kršenje pravila, „posebno kada je reč o korupciji“. U okviru iste argumentacije, Rio Tinto navodi da nastojanja aktivista da šire netačne ili nepotpune informacije bez dokaza potkopavaju mogućnost racionalne javne debate zasnovane na činjenicama.
Kompanija takođe ističe aktivnosti usmerene ka dijalogu sa lokalnom zajednicom u poslednjih šest meseci. Navodi se da su održani javni sastanci u Loznici i okolini, uz prisustvo „više od 2.500 članova zajednice“. Rio Tinto ocenjuje da je tokom tih susreta bilo moguće voditi konstruktivne i pozitivne razgovore.
U kontekstu regulatornog procesa, Rio Tinto navodi spremnost da javno objavi nacrt Studije o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) u postojećoj formi. Kompanija ističe da je regulatorni postupak koji uključuje javni uvid prekinut u januaru 2022. godine. Ovaj detalj je ključan jer se vremenski okvir procene uticaja direktno vezuje za to kako javnost može da učestvuje u razmatranju projekta.
Rio Tinto poručuje i da će koristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi sprečio daljnje širenje lažnih informacija i optužbi te zaštitio reputaciju kompanije. U pozadini tih sporova stoji politička odluka iz ranijeg perioda: pre dve godine, nakon masovnih protesta, premijer je okončao projekat „Jadar“. Ipak, prema iskazima stanovnika, sumnje ostaju prisutne u vezi sa otvaranjem rudnika litijuma.
Predsednik Srbije je naveo da projekat „Jadar“ nije potpuno stvar prošlosti kada je razgovarao o uslovima pod kojima bi rudnik mogao biti otvoren sa predstavnicima Rio Tinta u Davosu. Tokom susreta na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predsednik je razgovarao o uslovima otvaranja rudnika u Srbiji i istakao spremnost Srbije za dijalog po tom pitanju. Takvi razgovori utiču na dinamiku pregovora između regulatornog okvira države i korporativnih obaveza kompanije.
Sa operativne strane, Rio Tinto preko svoje podružnice „Rio Sava Exploration“ ostaje pri obavezi pribavljanja potrebne dokumentacije za eksploataciju litijuma. Istovremeno, Ministarstvo rudarstva i energetike produžavalo je rokove kompaniji da dopuni dokumentaciju čak 12 puta tokom poslednje dve godine. Produženja rokova su indikator koliko proces procene i dopune tehničko-regulatorne dokumentacije traje pre donošenja narednih koraka.
U dolini Jadra stanovnici izražavaju stav protiv otvaranja rudnika i tvrde da bi to nepovratno uništilo životnu sredinu. U ovom delu javne debate fokus ostaje na tome kako se meri potencijalni uticaj projekta i koje su granice prihvatljivosti prema važećim procedurama procene uticaja. Dok kompanija osporava brojke o raseljavanju i šire ekološke optužbe, regulatorni proces ostaje centralna tačka za verifikaciju podataka.
