Potražnja za litijum-jonskim baterijama ubrzano raste, a tržišni pokazatelji ukazuju da je 2023. ukupna potražnja premašila 750 GWh. Projekcije idu do skoro 10 TWh do 2043. godine, čime se pojačava pritisak na lance snabdevanja ključnim sirovinama. U tom kontekstu, reciklaža baterija postaje operativno relevantna tema za evropsku industriju, jer se istovremeno razmatraju i regulatorni okviri i tehnološka spremnost za obradu materijala.
Tržišni izveštaj o reciklaži litijum-jonskih baterija za period 2023–2043 naglašava da bi potencijalna ograničenja u dostupnosti kritičnih sirovina mogla da se pojave kako potražnja raste. Fokus se posebno stavlja na potrebu optimizacije procesa reciklaže u Evropi kako bi se ublažili zahtevi lanca snabdevanja. Time se otvara pitanje kako će se ciljevi iz regulatornih dokumenata prevoditi u industrijske tokove prikupljanja, sortiranja i obrade.
Evropski pristup dodatno je strukturisan kroz zakonodavni okvir koji obuhvata kritične i strateške sirovine, uz eksplicitno prepoznavanje materijala relevantnih za baterije. U dokumentu koji nosi naziv “Framework for ensuring a secure and sustainable supply of critical raw materials” navedeno je 34 kritične sirovine i 17 strateških sirovina. Među njima su materijali centralni za tržište litijum-baterija: litijum, mangan, prirodni grafit, nikl, kobalt i bakar.
Ključni regulatorni korak ostvaren je 13. novembra 2023. godine kada je Evropski parlament postigao konsenzus o Critical Raw Materials Act (CRMA). Formalno odobrenje propisa od strane Saveta EU ostaje procesna faza koja prethodi objavi u Službenom listu Evropske unije. Zbog toga se primena ciljeva vezanih za lance snabdevanja oslanja na dinamiku usvajanja i naknadnog stupanja na snagu.
CRMA je zamišljen tako da obezbedi sigurnost snabdevanja unutar EU i adresira jaz između globalne ponude i potražnje. Zakonodavni okvir ima značaj ne samo za baterijski sektor, već i za oblasti poput bezbednosti, odbrane, poljoprivrede, zdravstva i građevinarstva. U praksi, to znači da će više industrijskih grana morati da uskladi nabavne i proizvodne tokove sa ciljevima koji obuhvataju više materijala.
Parlament je postavio ambiciozne ciljeve koje treba ostvariti do 2030. godine, sa fokusom na smanjenje zavisnosti od trećih zemalja. Prvi cilj predviđa ograničenje da svaka strateška sirovina bude isporučena EU iz najviše jedne treće zemlje do nivoa od 65%. Drugi cilj zahteva da najmanje 10% godišnje potrošnje strateških sirovina dolazi iz vađenja unutar EU.
Treći cilj odnosi se na preradu: najmanje 40% godišnje potrošnje strateških sirovina treba biti obrađeno u EU. Četvrti cilj uspostavlja kapacitet reciklaže unutar Unije tako da može proizvesti najmanje +10% zapremine u odnosu na osnovicu iz perioda 2020–2022 za svaku stratešku sirovinu. Ove metrike direktno utiču na planiranje kapaciteta prerade i reciklaže, kao i na način merenja doprinosa kružnosti.
U isto vreme, pojavljuje se potreba za dodatnim razjašnjenjem terminologije koja se odnosi na tokove baterija nakon prikupljanja. Posebno pitanje je da li prikupljene baterije moraju biti u potpunosti reciklirane ili obrađene kroz šire procese prerade. Takva preciznost može uticati na to kako industrija projektuje operativne korake i kako se rezultati upisuju u regulatorne metrike.
Regulatorna dinamika dodatno je pojačana kroz Uredbu o baterijama koja je stupila na snagu u avgustu 2023. godine. Ta uredba postavlja ciljeve stope sakupljanja i efikasnosti reciklaže litijum-baterija. Do 2026. godine cilj efikasnosti reciklaže je 65%, dok se do 2031. podiže na 70%, što predstavlja viši nivo od cilja reciklaže od 45% predviđenog CRMA za 2030.
Ciljevi stope sakupljanja odnose se na lake načine transporta i prenosive baterije, pri čemu su postavljeni iznad nivoa koji je definisan CRMA okvirom. Usklađivanje ovih metrika trebalo bi da doprinese širem cilju EU da prikupi, sortira i obradi 45% svake strateške sirovine iz odgovarajućih tokova. Za industriju to znači da će performanse sistema prikupljanja biti jednako važne kao i tehnološka sposobnost reciklažnih postrojenja.
EU sporazum takođe prepoznaje niske stope reciklaže i ponovne upotrebe većine kritičnih sirovina kao problem koji nije dovoljno adresiran kroz dizajn proizvoda. Kao ključan faktor navodi se nedostatak razmatranja mogućnosti recikliranja tokom faze projektovanja proizvoda. To otvara prostor za promene u dizajnu EV baterija koje bi omogućile jednostavnije i brže postupke rastavljanja.
U tom smislu, izveštaj o “Second-life Electric Vehicle Batteries 2023–2033” ukazuje da bi usvajanje dizajnerskih rešenja poput cell-to-pack moglo poboljšati mogućnost recikliranja. Takav pomak podrazumeva pomeranje fokusa proizvođača i OEM partnera sa performansi i bezbednosti ka razmatranju obrade na kraju životnog veka baterije. Potencijalni mehanizmi podsticaja ili kazni mogli bi uticati na to koliko brzo će industrija prilagođavati konstrukcije radi veće kružnosti.
Za evropske lance snabdevanja, CRMA predstavlja centralni instrument za obezbeđivanje kritičnih i strateških sirovina i smanjenje zavisnosti od trećih zemalja. Iako su ciljevi do 2030. postavljeni kao ambiciozni, formalna odluka Saveta EU ostaje preduslov za objavu u Službenom listu Evropske unije. Istovremeno, Uredba o baterijama već uvodi više standarde efikasnosti reciklaže litijum-baterija kroz vremenske pragove do 2026. i 2031.
Usklađivanje procesa neće se odnositi samo na baterijski sektor, već i na druge industrije koje koriste strateške sirovine iz CRMA liste. Kako potražnja za litijum-baterijama nastavlja da raste ka višim nivoima izraženim u GWh i TWh okvirima, stabilnost dostupnosti sirovina postaje operativno pitanje koje zavisi od kombinacije prikupljanja, prerade i reciklaže. Uloga proizvođača opreme, OEM partnera i reciklera biće presudna za ispunjenje ciljeva definisanih kroz CRMA metrike i Uredbu o baterijama.
Kako se regulatorni kalendar bude približavao rokovima vezanim za efikasnost reciklaže i kapacitete prerade, sposobnost industrije da pretvori zahteve u merljive rezultate postaće ključna dimenzija održivosti lanaca snabdevanja u Evropi. U tom procesu važan je kontinuitet između dizajna proizvoda, logistike povratnih tokova baterija i tehničkih parametara obrade materijala iz kojih zavise ključne vrednosne komponente poput litijuma, nikla, kobalta, grafita i bakra.
