Dubokomorsko rudarstvo ponovo je u fokusu naučne i regulatorne rasprave zbog potencijalnih posledica po morska staništa i procese u vodenom stubu. U regionu Azora, koji se opisuje kao područje bogato resursima sa potencijalom za energetsku tranziciju, istraživanja se usmeravaju na razumevanje kako bi aktivnosti na morskom dnu mogle da promene uslove u okolini ležišta. Takva pitanja su posebno relevantna za upravljanje rizicima, jer procena uticaja mora da obuhvati i kratkoročne i prostorno šire efekte.
Tim sa Faculdade de Ciências da Universidade do Porto (FUCP) vodi projekat koji procenjuje potencijalne uticaje dubokomorskog rudarstva, uz fokus na Azore. Projekat kombinuje numeričke i ekološke modele sa ekotoksikološkim testovima, kako bi se predvidelo kretanje sedimenata i njihovi efekti na morske organizme. U središtu pristupa je povezivanje modelovanja transporta materijala sa eksperimentalnim podacima o odgovorima biote.
Najneposrednija i očekivana posledica procesa eksploatacije je stvaranje sedimentnih pluma, koje nastaju tokom rudarskih aktivnosti. Plume mogu da se šire na velike udaljenosti, povećavajući zamućenost vodenog stuba i potencijalno utičući na organizme nekoliko kilometara od mesta poremećaja. Razumevanje dometa i intenziteta takvog širenja predstavlja ključan ulaz za procenu rizika i planiranje mera zaštite.
Istraživači sprovode testove kako bi utvrdili domete i posledice ovih promena, koristeći hiperbaričnu komoru za simulaciju uslova dubokog mora. Simulacije obuhvataju parametre poput pritiska i temperature, čime se nastoji da laboratorijski uslovi približe realnom okruženju u kojem bi došlo do poremećaja sedimenata. Na taj način se povećava upotrebljivost rezultata za razmatranje scenarija eksploatacije u dubokomorskim zonama.
Miguel Santos, profesor na Departamento de Biologia FUCP, ukazao je na zabrinutost zbog mogućih uticaja rudarskih aktivnosti na ekosisteme. Istovremeno je naglasio da postoji snažan međunarodni pritisak da se istraživanja ubrzaju i da se pređe sa faze analize ka fazama koje prethode eksploataciji. U takvom kontekstu, naučni podaci o mehanizmima širenja sedimenata i njihovim efektima postaju merodavni za oblikovanje regulatornih okvira.
Cilj projekta je, prema navodima tima, da se razjasne posledice u pogledu razaranja staništa i efekata sedimentne plume. Rezultati treba da pomognu nadležnim telima u izradi odgovarajućih mera upravljanja rizikom i procene uticaja. Santos je istovremeno istraživač u Centro Interdisciplinar de Investigação Marinha e Ambiental (CIIMAR) Univerziteta u Portu, što povezuje biologiju morskih sistema sa interdisciplinarnim istraživačkim kapacitetima.
Referentna tačka istraživanja su Azori, region koji se opisuje kao veoma tražen zbog resursa, ali i zbog velike biodiverzitnosti i jedinstvenih ekosistema. Posebno se navodi postojanje potencijala za biomolekule od biotehnološkog značaja, što dodatno pojačava potrebu za preciznim razumevanjem efekata poremećaja. U takvim okolnostima, procena uticaja ne može biti ograničena samo na lokalne parametre već mora obuhvatiti šire prostorne efekte.
U delu koji se odnosi na regulativni pristup, istaknuto je da su uvedeni moratorijumi kako bi se sprečilo započinjanje dubokomorskog rudarstva pre završetka analize ekoloških, društvenih i ekonomskih rizika. Takav okvir ukazuje da je vremenski redosled odluka vezan za dostupnost podataka o uticajima i sposobnost procene posledica pre operativnog početka aktivnosti. Time se naučna istraživanja pozicioniraju kao osnova za kasnije regulatorne odluke.
Projekat uključuje saradnju sa Universidade dos Açores, Instituto Português do Mar e Atmosfera (IPMA) i CIIMAR. Finansiranje projekta iznosi 25 hiljada evra iz Fundação para a Ciência e Tecnnologia, a trajanje je planirano do kraja 2024. godine. Kombinacija modelovanja, ekotoksikoloških testova i simulacija dubokog mora trebalo bi da obezbedi podatke koji su relevantni za procenu rizika u kontekstu dubokomorskih aktivnosti u regionu Azora.
