U kontekstu ubrzavanja tranzicije ka tehnologijama zasnovanim na elektrifikaciji i obnovljivim izvorima, kritične sirovine postaju predmet sve strožih zahteva za poreklo, sledljivost i usklađenost sa ESG standardima. Evropski regulatorni okvir istovremeno uvodi obaveze koje će uticati na rudarske i prerađivačke lance, kao i na proizvođače krajnjih proizvoda. U tom rasponu, pojavljuju se sertifikacioni sistemi koji pokušavaju da standardizuju procese od istraživanja do finalnog proizvoda.
Grupa TÜV NORD pokrenula je svetsku „prvu i jedinu“ sveobuhvatnu šemu sertifikacije za kritične sirovine duž celog vrednosnog lanca, od istraživanja i eksploatacije do prerade i finalnog proizvoda. Šema CERA 4in1 lansirana je u sredu, 31. januara, uz delimično finansiranje Evropske unije preko EIT Raw Materials. Cilj je da se poveća transparentnost i sledljivost u lancu snabdevanja, uz usklađivanje sa zahtevima iz oblasti ESG.
Operativna primenljivost šeme vezuje se za proizvodne kapacitete u više segmenata industrije: rudarstvo, preradu, topljenje (smelting) i rafinisanje minerala. To je relevantno jer se sirovine koje ulaze u baterije za električna vozila i komponente za vetar oslanjaju na širok spektar materijala, često sa različitim tehnološkim i društvenim rizicima po lokacijama. U praksi, sertifikacija treba da pomogne postrojenjima da pokažu usklađenost sa ESG kriterijumima u okviru proizvodnih procesa.
CERA 4in1 je zamišljena kao četvorostepeni sistem sa zasebnim integrisanim standardima: Readiness Standard (CRS), Performance Standard (CPS), Chain of Custody Standard (CCS) i Final Product Standard (CFS). Svaki segment pokriva drugačiju fazu ili aspekt usklađenosti, čime se pokušava da se obezbedi kontinuitet kriterijuma od pripremljenosti sistema do krajnjeg proizvoda. TÜV NORD navodi da je glavna prednost pristup koji se može primeniti na različite vrste minerala širom sveta i na kompanije svih veličina.
U obrazloženju lansiranja, Sandra Gerhartz, generalna direktorka TÜV NORD CERT, istakla je da su sertifikacije održivosti u sektoru sirovina izuzetno složene i često se značajno razlikuju. Prema njenim navodima, potreban je „pametni“ i pojednostavljen proces sertifikacije kako bi se pouzdano merila ESG usklađenost i potom izdala odgovarajuća sertifikacija do krajnjeg korisnika. U izjavi se navodi da je lansiranje CPS-a početak tranzicije koja treba da doprinese održivim i bezbednim lancima snabdevanja u budućnosti.
Posebno važan element za industriju predstavlja usklađivanje sa evropskim pravilima za baterije. Sertifikaciona šema je dizajnirana tako da podrži proizvođače u ispunjavanju zahteva iz regulative o baterijama, usvojene u julu prethodne godine, koja uvodi nova obavezna obeležavanja i zahteve za sledljivost sirovina korišćenih u baterijama za automobile od 2026. godine. Regulatorni paket takođe uvodi elektronski „battery passport“, koji će informacije učiniti dostupnim putem QR koda, a njegova obaveznost je predviđena za 2027.
Digitalni produktni pasoši šire se kroz evropsku regulativu o ekodizajnu za održive proizvode (ESPR), koju su nedavno usvojili zakonodavci EU. U tom okviru, logika sledljivosti koja se primenjuje na baterije dobija širi institucionalni oslonac kroz digitalne mehanizme informisanja o proizvodima. Za rudarsko-prerađivačke lance to znači da će dokazivanje porekla i usklađenosti sve češće biti vezano za podatke koji moraju biti dostupni kroz standardizovane formate.
Uprkos podršci inicijativi, organizacije civilnog društva ukazuju na ograničenja kada je reč o sprovođenju socijalnih i ljudskih prava na terenu. Robin Roels iz European Environmental Bureau (EEB) ocenio je da su poboljšanja transparentnosti, sledljivosti i ESG učinka dobrodošla. Istovremeno je naglasio da šeme sertifikacije moraju imati pristup zasnovan na više zainteresovanih strana, uključujući „pravo veta“ sindikata i lokalnih populacija uključenih u upravljanje šemom.
Roels je takođe ukazao na potrebu za jasnim „crvenim linijama“ kada su u pitanju pitanja životne sredine i ljudskih prava, uz argument da standardi sertifikacije ne mogu efikasno sankcionisati nepravilnosti. On je naveo da sertifikacija treba posmatrati kao alat, a ne kao zamenu za odgovornost kompanija. TÜV NORD priznaje da dobrovoljne šeme ne mogu dati garanciju od 100% dugoročnog poštovanja socijalnih i ljudskih prava lokalnih zajednica.
TÜV NORD CERT navodi da proverava kompletan proces i izlazi na lokacije kako bi utvrdio šta se dešava na terenu, uz razgovore sa relevantnim akterima radi provere ispunjenosti standarda. Prema rečima Gerhartzove, provere obuhvataju teme poput ljudskih prava i rada, kao deo kriterijuma koji su važni za kompaniju. U tom pristupu naglašava se kombinovanje dokumentacionih provera sa terenskim razgovorima kako bi se procena usklađenosti približila stvarnim uslovima rada.
Kao primer pilot-projekta naveden je rudnik kobalta u području Kongo basena, gde su uključeni lokalni akteri tokom audit aktivnosti koje je vodio TÜV NORD. Andreas Hucke, stručnjak za sirovine u TÜV NORD CERT-u, naveo je da su tokom pilot-projekta razgovarali sa sindikatima, obilazili sela oko rudarskog područja i razgovarali sa lokalnim čelnicima. Takođe su angažovane lokalne nezavisne organizacije kao deo procesa revizije.
Audit u pilotu obuhvatio je procese kojima se nastoji obezbediti dugoročna usklađenost sa ekološkim i socijalnim pravima, a ne samo ispunjavanje zahteva vezanih za sam audit. Gerhartzova je ponovila da ne postoji garancija od 100%, ali da sistem teži što bližem približavanju ciljevima standarda kroz kombinaciju provera i terenskog uvida. Time se naglašava operativna logika CERA 4in1 kao sistema koji pokušava da smanji jaz između formalne usklađenosti i realnih praksi.
Širi institucionalni okvir CERA 4in1 formira konzorcijum podržan od EU kroz EIT Raw Materials, uz uključivanje vodećih evropskih istraživačkih institucija za sirovine, akademske zajednice te inženjerskih i konsultantskih pružalaca usluga. Savetodavni odbor uključuje Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), asocijaciju Euromines, Zajednički istraživački centar Evropske komisije (Joint Research Centre), UNECE (United Nations Economic Commission for Europe), Univerzitet Južne Danske, kao i kompanije Siemens i Volkswagen. Takav sastav ukazuje na nastojanje da standardi budu povezani sa industrijskim potrebama i regulatornim ciljevima EU.
TÜV NORD CERT planira razvoj „holističkog sistema“ sertifikacije koji bi bio vidljiv krajnjem potrošaču, a ne samo kompanijama u lancu sirovina. Hucke je naveo nameru stvaranja oznake (label) koja bi kupcima pokazala da su sirovine ugrađene u proizvod potekle iz odgovornog rudarskog postrojenja koje ispunjava standarde šeme. U isto vreme ostaje prisutna zabrinutost nevladinih organizacija zbog rizika zloupotrebe dobrovoljnih mehanizama kao instrumenta „greenwashinga“, uz najavu budnog praćenja implementacije.
