Evropski parlament je 7. februara u Strazburu izglasao rezoluciju kojom se izražavaju ozbiljne primedbe na namere Norveške da započne dubokomorsko rudarenje u arktičkim vodama. Iako dokument nema pravnu snagu da zaustavi planove, poruka je politički relevantna za procese koji se oslanjaju na međunarodnu usklađenost i javno odobravanje. U fokusu glasanja bili su rizici po morske ekosisteme i potencijalni uticaji na ribarstvo, kao i kvalitet podataka u procenama uticaja na životnu sredinu.
Rezolucija navodi da bi eksploatacija minerala sa morskog dna mogla poremetiti ribarske aktivnosti, kao i da postoji mogućnost oslobađanja metana iz subglacijalnih sistema, uključujući procese povezane sa arktičkim permafrostom. Posebno se ističe zabrinutost zbog gubitka biodiverziteta i narušavanja funkcionisanja morskih ekosistema. U dokumentu se takođe pominje da je više država članica EU, kao i međunarodne kompanije i organizacije poput IUCN-a tražilo moratorijum, opreznu pauzu ili zabranu dubokog dna.
Jedan od elemenata koji je dodatno zaoštrio raspravu odnosi se na kvalitet procene uticaja. Rezolucija prenosi da je norveška Agencija za životnu sredinu uputila primedbe norveškoj vladi zbog procene uticaja koja sadrži „značajne praznine u znanju“ o prirodi, tehnologiji i potencijalnim efektima na životnu sredinu planiranih aktivnosti. Za industrijske projekte u fazi pripreme to je relevantno jer procena rizika direktno utiče na dizajn operacija i uslove nadzora.
Glasanje je dobilo široku podršku: 523 poslanika glasala su za rezoluciju, 34 protiv, dok je 59 bilo uzdržano. Poslanica Ketrin Šabo (Catherine Chabaud), iz političke grupe Renew Europe, ocenila je da rezultat pokazuje „snažan stav“ Parlamenta. U obrazloženju stava naglašeno je da bi otvaranje puta za eksploataciju moglo olakšati slične korake i drugim akterima.
U komentarima datim medijima, Šabo je povezala evropsku reakciju sa širim međunarodnim signalom o prihvatljivosti takvih projekata. Istaknuto je da bi, ukoliko Norveška nastavi u tom smeru, drugim zemljama moglo postati lakše da prate isti model eksploatacije. Time se rezolucija pozicionira kao politički okvir za očekivanja prema partnerima, čak i kada oni nisu članice EU.
Analitički posmatrano, odluka se uklapa u ranije evropske pozicije o dubokomorskom rudarenju. Evropski parlament je 2018. usvojio rezoluciju koja poziva na međunarodni moratorijum, a taj stav ponovljen je 2021. kroz strategiju biodiverziteta do 2030. godine. U praksi to znači da se sadašnja rezolucija nadovezuje na kontinuitet regulatorne zabrinutosti oko ekoloških posledica i upravljanja nepoznatim rizicima.
Istovremeno, razvoj interesa za dubokomorsko rudarenje nije ograničen na Norvešku. U međunarodnom kontekstu vodeće su zemlje poput Kine, Indije, Japana, Rusije i Južne Koreje, koje zajedno drže oko polovine istraživačkih licenci dodeljenih od strane Međunarodne uprave za morsko dno (ISA). ISA, kao telo povezano sa Ujedinjenim nacijama zaduženo za regulisanje aktivnosti u međunarodnim vodama, predstavlja ključni institucionalni kanal za dozvole u ovoj oblasti.
Važna operativna činjenica ostaje da eksploatacija u komercijalnom obimu još nije započeta ni u jednom delu sveta. To dodatno pojačava značaj pitanja o spremnosti tehnologije i dostupnosti pouzdanih podataka o uticajima pre prelaska sa istraživanja na industrijsku proizvodnju. Za tržišne aktere to znači da se diskusija o snabdevanju mineralima zasniva pre svega na potencijalu resursa i planovima licenciranja, a ne na dokazanim tokovima proizvodnje.
Norveški planovi predstavljaju prvi korak ka otvaranju područja za istraživanje. Prema navodima iz rezolucije, planirano je otvaranje površine od 281.000 kvadratnih kilometara za dubokomorsko rudarenje; reč je o prostoru približno veličine Italije. Područje obuhvata delove norveškog proširenog kontinentalnog pojasa nad kojim Norveška ima jurisdikciju, kao i teritorijalne vode arhipelaga Svalbard koje Norveška kontroverzno tretira kao deo svoje ekskluzivne ekonomske zone (EEZ).
Pitanje nadležnosti nad Svalbardom dodatno komplikuje regionalni pravni okvir jer Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i više zemalja EU osporavaju norveško viđenje vlasništva nad tim prostorom. Takvi sporovi mogu uticati na način na koji se aktivnosti planiraju i kako se tumače obaveze prema standardima zaštite životne sredine. Za kompanije koje rade u lancu vrednosti kritičnih sirovina to je relevantno jer pravna nesigurnost može usložniti dugoročno planiranje operacija.
Kritike su dodatno pojačali naučni krugovi i organizacije koje dovode u pitanje vezu između potreba za mineralima i razvoja tehnologija povezanih sa obnovljivim izvorima energije. U rezoluciji se implicitno dovodi u pitanje tvrdnja da su dubokomorski resursi nužni za nabavku materijala za „zelene“ tehnologije, uz napomenu da razvoj tih tehnologija nije zavisan od minerala sa morskog dna. Takođe se naglašava manjak znanja o dubokom moru i potencijalna šteta po morsko okruženje.
Martin Veber (Martin Webeler), ocean kampanjer iz Environmental Justice Foundation, prisustvovao je sednici Parlamenta 7. februara i ocenio da rezolucija šalje snažnu poruku Norveškoj. On je naveo da Norveška nije zavisna od evropske podrške, ali da su odnosi partnerstva bliski, pa zato potez ima „političke implikacije“. Haldis Tjeldflaat Hele (Haldis Tjeldflaat Helle) iz Greenpeace Nordic dodala je da bi Norveška mogla računati na EU kako bi dubokomorsko rudarenje postalo finansijski održiva industrija.
U tom kontekstu pomenuta su dva praktična faktora: mogućnost plasmana minerala na evropsko tržište i uključivanje aktivnosti u okviru EU „zelene taksonomije“. Zelena taksonomija predstavlja regulatorni okvir koji definiše ekonomske aktivnosti koje se smatraju ekološki održivim. Ako bi kriterijumi bili ispunjeni ili ako bi se aktivnost našla pod određenim tumačenjima taksonomije, to bi moglo uticati na percepciju rizika kod finansijskih institucija i industrijskih kupaca.
Nakon glasanja usledila su zvanična saopštenja norveških institucija o statusu aktivnosti u njihovim vodama. Maria Varteresijan (Maria Varteressian), državna sekretarka u norveškom Ministarstvu spoljnih poslova, navela je da Norveška vodi računa o rezoluciji i istakla da nijedna aktivnost rudarenja morskog dna nije započeta u norveškim vodama. Takođe je poručeno da će Norveška nastaviti samo istraživanje uz „pristup zasnovan na znanju“, dok eksploatacija neće biti dozvoljena dok se ne raspolaže sa više informacija.
U elektronskoj izjavi navedeno je da Norveška deli interes sa Evropskom unijom u pogledu sveobuhvatnog upravljanja okeanima zasnovanog na znanju koje uravnotežuje očuvanje i održivo korišćenje resursa mora. Pored toga istaknuto je da će ti principi činiti osnovu svih aktivnosti u norveškim vodama tokom narednog perioda. Rezolucija Evropskog parlamenta time ulazi u širi regionalni regulatorni dijalog koji kombinuje ekološke standarde, političke signale prema partnerima i institucionalne mehanizme licenciranja preko ISA.
