Radna grupa međuresornog karaktera za pripremu ekspertize koncesionog ugovora za detaljna geološka istraživanja i eksploataciju sulfidne polimetalične rude na istraživačko-eksploatacionom području nekadašnjeg rudnika Brskovo održala je sastanak na kojem su razmatrani pravni elementi aneksa ugovora. Fokus je bio na tome da li postoje osnove za raskid koncesije i kako bi takav potez mogao da se odrazi na sporove pred domaćim sudovima i međunarodnu arbitražu. U raspravi su se pojavile suprotstavljene ocene o proceduri i mogućim posledicama radova na lokaciji.
Advokat Luka Popović, koji zastupa koncesionara Tara Resources, naveo je da je najverovatniji ishod raskida koncesionog ugovora pokretanje arbitražnog postupka protiv Crne Gore. On je to vezao za činjenicu da je koncesiono društvo u vlasništvu švajcarske kompanije, kao i za postojanje međudržavnog sporazuma Švajcarske i Crne Gore o zaštiti i podsticanju investicija. Prema njegovom tumačenju, investitor iz države potpisnice može pokrenuti arbitražu ukoliko smatra da su povređena njegova prava.
Popović je tokom rada radnoj grupi ukazao da država mora jasno identifikovati rizike procedure. Istakao je da potencijalni problem ne bi bio ograničen samo na domaće sudske sporove i parnice, već bi se mogao proširiti i na međunarodni investicioni arbitražni okvir. U tom smislu, naglasio je važnost procene pravnih osnova za raskid i načina na koji se one obrazlažu.
Do sada su u okviru radne grupe razmatrani pravni aspekti aneksa koncesionog ugovora, kao i činjenice koje nadležno ministarstvo smatra relevantnim za ocenu da li postoji povreda ugovora i osnov za raskid. Takva struktura rada upućuje na to da se rasprava vodi kroz usklađivanje pojedinačnih obaveza investitora sa fazama realizacije projekta. Učesnici su istovremeno razmatrali vremenske elemente povezane sa dokumentacijom i dozvolama.
Koncesionar, kako ga zastupa Popović, smatra da nema osnova za raskid ugovora. On je naveo da su obaveze investitora u ovoj fazi usmerene na izradu projektne dokumentacije i pribavljanje dozvola na osnovu te dokumentacije. Prema njegovom objašnjenju, investitor ne može da ispuni taj deo obaveza dok Vlada ne usvoji prostorne planove i izda urbanističko-tehničke uslove kao prvi dokument u procesu pribavljanja dozvola.
U raspravi je istovremeno zabeležena napetost zbog različitih stavova o uticajima planiranih aktivnosti. Miloš Rajković, odbornik u Skupštini opštine Mojkovac, ponovio je tvrdnje da bi radovi na teritoriji nekadašnjeg rudnika Brskovo mogli imati negativne posledice po životnu sredinu, zdravlje ljudi i kulturno sećanje vezano za to područje. On je naveo da bi svako otpočinjanje kopanja i izvođenja radova trebalo da uzme u obzir istorijski kontekst lokacije.
Rajković je takođe povezao svoje primedbe sa navodnim kršenjem aneksa ugovora i odgovornošću zbog izostanka urbanističko-tehničkih uslova. U njegovom izlaganju pojavila se tvrdnja da je izvođač povukao saglasnost ili odustao od nacrta Detaljnog prostornog plana. Popović je te navode odbacio kao neosnovane u aktuelnoj fazi postupka.
Popović je istakao da se život koncesionog ugovora nije promenio od perioda kada su zaključeni aneksi pet i šest, kojima su produženi rokovi za završetak faze pribavljanja dozvola. Time je pokušao da ospori argumentaciju koja polazi od toga da su određeni koraci propušteni ili nepravilno sprovedeni. Njegova pozicija bila je usmerena na to da se relevantnost pojedinih pitanja procenjuje prema fazi u kojoj se projekat trenutno nalazi.
On je dodatno obrazložio da deo činjenica o zaštiti životne sredine koji je predstavljen tokom rada radne grupe odnosi na period koji tek dolazi. Prema njegovom tumačenju, rasprava o uticaju projekta na životnu sredinu treba da bude vođena tek kada postoji konkretan revidovan rudarski projekat usklađen sa propisima i kada se uz taj projekat uradi studija procene uticaja na životnu sredinu. Na taj način Popović je razdvojio sadašnje pravno-proceduralne korake od budućih ekoloških procena.
Sastanak radne grupe odvija se u okviru pripreme ekspertize koncesionog ugovora koja treba da pomogne u proceni eventualnih osnova za raskid. Razmatranje aneksa ugovora, vremenskih rokova i obaveza investitora posebno dobija na značaju jer potencijalni raskid otvara pitanje domaćih sporova i međunarodne arbitraže prema investicionim pravilima između država. U isto vreme, lokalni akteri nastavljaju da dovode u pitanje ekološke i društvene aspekte planiranih aktivnosti, što ostaje deo šireg regulatornog konteksta oko projekta Brskovo.
