Potražnja za visokotehnološkim materijalima raste u više industrijskih pravaca, a među njima se posebno ističe grafen. Njegove karakteristike – jednoslojna struktura atoma ugljenika, transparentnost, izuzetna provodljivost, fleksibilnost i otpornost na kidanje – stavljaju ga u fokus istraživanja za baterije, kvantne računare, medicinsku tehnologiju, vojnu primenu i svemirske sisteme. Zbog potencijala široke upotrebe, očekuje se rast globalnog tržišta grafena po stopama od 20 do 50% godišnje. U takvom okruženju regulatorni i industrijski okvir postaje ključan za to da se inovacije pretvore u komercijalne lance vrednosti.
Evropska komisija je predstavila strategijski pristup koji ima cilj da EU preuzme ulogu industrijskog lidera u naprednim materijalima. Plan je usmeren na bolju koordinaciju istraživanja i ulaganja među državama članicama, uz naglasak na ubrzanje ulaska inovativnih materijala na tržište. Posebno mesto u implementaciji dobija veštačka inteligencija, koja treba da podrži razvoj i procese odlučivanja. Predviđena je i obuka specijalizovane radne snage kako bi se smanjio jaz između istraživačkih kapaciteta i industrijskih potreba.
U finansijskom delu strategije predviđeno je formiranje novog partnerstva sa industrijom, uz izdvajanje 500 miliona evra u periodu od 2025. do 2027. godine. Od tog iznosa, najmanje 250 miliona evra trebalo bi da potekne iz privatnih izvora. Ovakva struktura raspodele relevantna je jer se u kasnijim fazama razvoja često javlja problem nedostatka finansiranja i komercijalizacije. Komisija time pokušava da premosti razliku između ranih tehnoloških dostignuća i faza kada su potrebni stabilni investicioni tokovi.
Strategija se nadovezuje na višegodišnji evropski program koji već okuplja aktere oko grafena i srodnih 2D materijala. Inicijativa Graphene Flagship aktivna je više od decenije i povezala je 118 akademskih i industrijskih partnera kroz različite projekte. Komisija ističe da Evropa ima snažnu poziciju u razvoju 2D materijala, uključujući grafen, ali naglašava potrebu za kontinuiranom inovacijom radi očuvanja tehnološke suverenosti i strateške autonomije. U tom kontekstu, smanjenje zavisnosti kroz reciklažu i ponovnu upotrebu predstavlja jedan od elemenata šireg pristupa.
Komisija povezuje evropske prednosti u ranim fazama razvoja sa drugim tehnologijama koje zavise od naprednih materijala, uključujući trajne magnete, baterije i gorivne ćelije. U tim oblastima EU postiže rezultate poput patenata i istraživačkih aktivnosti, dok se prepreke javljaju kada treba preći na tržišne faze. Razlog leži u nedostatku komercijalizacije i finansiranja u kasnijim koracima tehnološkog lanca. Dodatno opterećenje dolazi iz činjenice da su mnoge ključne sirovine i komponente značajno oslonjene na uvoz.
Za industriju u regionu to znači da će regulatorni signal EU uticati na dinamiku razvoja materijala koji su relevantni za energetiku i elektroniku. Fokus na koordinaciju istraživanja, ubrzanje tržišnog ulaska inovacija i povezivanje sa industrijskim partnerstvima može promeniti tempo projekata koji se oslanjaju na dostupnost kritičnih inputa i tehnologija. Istovremeno, naglasak na AI podršci razvoju i obuci kadrova ukazuje da se kompetencije tretiraju kao operativni faktor, a ne samo kao akademski resurs. U narednom periodu, raspodela sredstava do 2027. godine biće merilo koliko brzo se evropski napredni materijali mogu približiti fazama masovne primene.
