Razvoj strategija za kritične minerale u Kanadi i Velikoj Britaniji ponovo je otvorio pitanje šta se pod tim pojmom podrazumeva. Pored industrijskog i tehnološkog značaja, u fokus dolaze i potencijalna buduća uloga materijala u lancima snabdevanja. Istovremeno, širenje rudarstva za potrebe energetske tranzicije suočava se sa pritiscima koji se odnose na uticaje na životnu sredinu tokom eksploatacije.
U regionu Kootenays, sa dugom rudarskom tradicijom koja obuhvata zlato, srebro, olovo, bakar, cink i gips, više mineralnih resursa se uklapa u uobičajene definicije kritičnih materijala. Kako potražnja raste, procena rizika postaje ključna za donošenje odluka o dozvolama i planiranju projekata. U praksi, razmatranje ekoloških posledica mora da ide paralelno sa ekonomskim parametrima, jer se rizici ne mogu svesti na troškove i prihode.
Simon Wiebe, istraživač za rudarsku politiku i uticaje pri Wildsightu, ukazuje na potrebu da se u procenama projekata sistematski vrednuju ekološki rizici uz finansijske koristi. Takav pristup je relevantan posebno kada se projekti pozicioniraju kao odgovor na rastuću potražnju za materijalima koji su povezani sa energetskom tranzicijom. U tom kontekstu, način definisanja „kritičnosti“ utiče na to koje se aktivnosti prioritetizuju u regulatornom i planerskom smislu.
Preraspodela pažnje prema kritičnim mineralima dodatno je pojačana kroz pravno i klimatsko preispitivanje izazova koje Elizabeth Steyn, vanredna profesorka prava na Univerzitetu u Calgaryju, ističe u ponovo objavljenom tekstu. Steyn naglašava da klimatske promene već proizvode merljive posledice kroz događaje poput šumskih požara, toplijih zima i poplava širom Kanade. Prema toj logici, prelaz ka budućnosti sa nultom emisijom zavisi od „baterijskih“ ili „kritičnih“ minerala koji se koriste u tehnologijama od pametnih telefona do sistema obnovljive energije.
Istovremeno, postojeći obim snabdevanja kritičnim mineralima ne pokriva tražnju koja raste usled širenja tehnologija povezanih sa energetskom tranzicijom. Ekstrakcija tih materijala nosi društvene i ekološke rizike koji mogu da se manifestuju tokom eksploatacije i prerade. Posledice takvog jaza između potražnje i dostupnosti ne ostaju samo u domenu energetike, već mogu da pojačaju postojeće klimatske pritiske.
Definisanje kritičnih minerala nije jednoznačno jer različite države i institucije koriste različite liste. Kanada uključuje 31 mineral u svoju listu kritičnih minerala, dok U.S. Geological Survey navodi 50 minerala na svojoj listi. Evropska unija navodi 34 kritične sirovine, čime se pokazuje da kriterijumi nisu identični ni po obuhvatu ni po prioritetima.
Ipak, postoji široko slaganje oko toga da se među ključne kategorije ubrajaju „battery metals“, uključujući litijum, nikl, kobalt, bakar, elemente retkih zemalja i platinske metale iz grupe platine. Ova zajednička tačka je važna za razumevanje kako se industrijski fokus prevodi u regulatorne okvire i planiranje kapaciteta. Razlike u listama dodatno otežavaju usklađivanje politike nabavki i procene rizika među jurisdikcijama koje rade na strategijama kritičnih sirovina.
Rudarska i prerađivačka komponenta lanca snabdevanja dodatno je opterećena činjenicom da su ključni materijali geografski koncentrisani. U tekstu se navodi da Kina ima dominantnu ulogu u lancima snabdevanja za kritične minerale. Geopolitičke tenzije mogu da povećaju neizvesnost u obezbeđivanju sirovina i time utiču na stabilnost isporuka za industrije koje zavise od tih metala.
Svetski ekonomski forum je u beloj knjizi iz decembra 2023. godine identifikovao rizike povezane sa nedostatkom snabdevanja kritičnim mineralima kroz političku, ekonomsku, socio-ekološku i tehnološku dimenziju. Među navedenim rizicima su konflikti oko resursa, rast „resursnog nacionalizma“, fragmentacija trgovine i volatilnost tržišta. Posebno su izdvojeni mehanizmi poput gomilanja zaliha (stockpiling) kritičnih minerala i pojava eksploatativnog ili ilegalnog rudarstva.
Bela knjiga takođe ukazuje na povećano opterećenje ekosistema usled rastuće potražnje za materijalima koji ulaze u obnovljive tehnologije. U tom okviru razmatra se mogućnost nestašica u tehnologijama povezanim sa obnovljivim izvorima energije kada snabdevanje ne prati tempo razvoja potražnje. Takvi scenariji su relevantni za procenu operativne izvodljivosti lanaca vrednosti koji zavise od stabilnog priliva sirovina.
Za donosioce odluka to znači da definicija „kritičnosti“ nije samo statistička kategorizacija već ulazi u dizajn politika dozvola, planiranje kapaciteta i upravljanje rizicima tokom životnog ciklusa projekata. Ekološki uticaji ekstrakcije postaju posebno značajni kada se klimatski stresori već manifestuju kroz ekstremne vremenske događaje zabeležene širom Kanade. U takvim uslovima regulatorni zahtevi za procenu uticaja dobijaju dodatnu težinu jer utiču na način na koji se projekti projektuju i odobravaju.
U ukupnom pregledu izazova ističe se potreba da se istovremeno razmatraju ekološki rizici rudarenja, geopolitički faktori koncentracije snabdevanja i društvene posledice koje mogu nastati tokom eksploatacije. Razlike između nacionalnih lista kritičnih minerala dodatno komplikuju usklađivanje pristupa među akterima koji rade na strategijama sirovina. Na osnovu identifikovanih rizika iz decembra 2023. godine proizlazi da stabilnost lanaca snabdevanja zavisi od kombinacije političkih odluka, tržišnih uslova i upravljanja uticajima na ekosisteme.
