Evropska politika istraživanja i inovacija u oblasti mineralnih resursa poslednjih godina sve više povezuje tehnološki razvoj sa ciljevima održivosti i sigurnosti snabdevanja. Program Horizon 2020, najveći okvirni program EU za istraživanje i inovacije, obezbedio je skoro 80 milijardi evra tokom sedam godina (2014–2020), a zatim je prešao u Horizon Europe (2021–2027). U fokusu su projekti koji pokrivaju čitav lanac vrednosti: od istraživanja i eksploatacije do prerade, reciklaže i supstitucije. Za region jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, takvi rezultati su relevantni jer utiču na tehnološke standarde, dostupnost rešenja za kritične sirovine i način na koji se meri ekološki učinak rudarskih operacija.
Jedan od pravaca finansiranja odnosi se na smanjenje troškova i rizika u istraživanju ležišta, uz preciznije mapiranje potencijala. Projekat NEXT (New Exploration Technologies) razvijao je senzore, softver za 3D modelovanje i metode analize podataka kako bi se povećala efikasnost geološke procene. U operativnom smislu, naglasak je bio na integraciji dron-geofizičkih snimanja, hiperspektralnog snimanja i naprednog 3D geološkog modelovanja. Time se ciljano smanjuje uticaj istražnih aktivnosti na životnu sredinu, uz istovremeno poboljšanje sposobnosti identifikacije i procene mineralnih resursa.
Tehnološki izazov prelazi zatim na fazu eksploatacije, posebno kada su u pitanju mala ležišta strateških minerala. Projekat Integrated innovative metallurgical systems to benefit resource efficiency in the mineral processing value chain (INTMET) usmeren je na metaluršku efikasnost pri preradi nižerazrednih ruda. Razvoj je obuhvatao integrisana metalurška rešenja, uključujući ko-preradu različitih ruda, primenu novih tehnologija rastvaranja (leaching) i integraciju izvora obnovljive energije u metalurške procese. Očekivani efekat bio je smanjenje potrošnje energije i emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i bolja ekonomska isplativost eksploatacije nižerazrednih ležišta.
U paralelnom pravcu, X-MINE (Real-Time Mineral X-Ray Analysis for Efficient and Sustainable Mining) bavio se real-time analizom sastava rude tokom eksploatacije. Projekat je razvio tehnologije zasnovane na rendgenskom snimanju i 3D prikazu radi preciznijeg određivanja strukture i mineralnog sastava. Takva kontrola omogućava preciznije usmeravanje ka delovima sa većim sadržajem vrednih komponenti, čime se smanjuje količina materijala koji se obrađuje. Posledično se očekivalo manje otpada u formi jalovine i otpadne stene, uz potencijalno poboljšanje profitabilnosti rudnika.
Za mala ležišta koja zahtevaju drugačiji pristup od klasičnih metoda, SLIM (Sustainable Low Impact Mining solution for exploitation of small mineral deposits based on advanced rock blasting and environmental technologies) razrađivao je rešenja zasnovana na naprednim tehnikama miniranja kamena. Fokus projekta bio je na troškovno efikasnim i ekološki prihvatljivim pristupima eksploataciji malih mineralnih depozita. Posebno je istaknuto minimizovanje uticaja miniranja na životnu sredinu i poboljšanje ekonomske održivosti eksploatacije manjih resursa. Ovakav tip razvoja relevantan je za operatore koji planiraju projekte sa ograničenim obimom ili višim ekološkim ograničenjima.
Digitalizacija i automatizacija u podzemnoj eksploataciji dobile su dodatnu dimenziju kroz ROBOMINERS (Real-time Optimization for Exploitation of mineral Raw materials). Projekat ima cilj da razvije bio-inspirisani robotski sistem za rudarenje podzemnih ležišta koja trenutno nisu ekonomski isplativa ili nisu dostupna tradicionalnim metodama. Naglasak je na održivosti procesa i smanjenju izloženosti ljudi opasnim uslovima rada u rudnicima. U kontekstu upravljanja rizicima i bezbednosti rada, ovakav razvoj može biti merodavan za buduće standarde operativne prakse.
Ostvarivanje kružnog toka kritičnih sirovina posebno se vidi u projektu TARANTULA (Towards a Sustainable and Responsible Critical Raw Material Mining in Europe). Projekat se bavi oporavkom kritičnih sirovina iz rudarskog otpada, uz razvoj tehnologija za efikasno izdvajanje, oporavak i reciklažu elemenata poput volframa, niobijuma i tantaluma iz niskorazrednih ruda i jalovine. Time se proširuje upotreba materijala koji već postoji u bilansu otpada, umesto oslanjanja isključivo na nove izvore. Za industrije koje zavise od stabilnog snabdevanja kritičnim komponentama, ovakav pristup direktno utiče na raspoloživost sirovina u narednim ciklusima prerade.
U segmentu baterijskih lanaca vrednosti, projekat EuBatIn (European Battery Raw Materials) povezuje ciljeve Evropske baterijske alijanse sa obezbeđivanjem lanca snabdevanja sirovinama za baterije unutar EU. Fokus je na inovativnim rešenjima za održivu ekstrakciju, preradu i reciklažu baterijskih sirovina. Takav pristup relevantan je jer baterijski materijali zahtevaju koordinaciju između rudarskih izvora, kapaciteta prerade i tokova povratne sirovine iz reciklaže. U praksi to utiče na planiranje kapaciteta duž lanca vrednosti.
Pored pojedinačnih projekata, mrežni mehanizmi finansiranja doprinose pokrivanju celog lanca vrednosti neenergetskih, nepoljoprivrednih sirovina kroz ERA-MIN 2. Reč je o mreži evropskih organizacija koje finansiraju istraživanje i inovacije u oblasti raw materials, obuhvatajući faze od istraživanja i eksploatacije do prerade, reciklaže i supstitucije. Takva struktura omogućava da se rezultati različitih projektnih linija međusobno dopunjuju umesto da ostanu izolovani po pojedinim fazama proizvodnje. Za regulatorne okvire u Evropi to znači da se tehnološki razvoj sve češće posmatra kroz merljive tačke uticaja u lancu vrednosti.
Energetska dimenzija industrijske transformacije vidljiva je kroz SOCRATES (SOlar Calcium-looping integRATion for Thermochemical Energy Storage), koji nije isključivo vezan za rudarstvo ali može imati indirektan uticaj na energetsku efikasnost procesa prerade. Projekat razvija sistem termokemijskog skladištenja energije zasnovan na calcium looping procesu uz integraciju solarne energije radi skladištenja energije u hemijskom obliku. Cilj je da se obezbede rešenja visokog stepena efikasnosti za velike razmere skladištenja energije. U teškoj industriji to može biti relevantno zbog energetskih zahteva metalurških procesa.
U celini posmatrano, portfelj projekata finansiranih kroz Horizon 2020 i nastavljen kroz Horizon Europe pokazuje kako EU tretira mineralne resurse kao tehnološko-energetsko pitanje povezano sa održivošću. NEXT postavlja osnovu kroz senzore i modelovanje za preciznije istraživanje; X-MINE uvodi real-time analitiku radi smanjenja otpada; INTMET optimizuje metalurške procese uz integraciju obnovljive energije; SLIM prilagođava miniranje malim ležištima uz kontrolu ekološkog uticaja; ROBOMINERS cilja automatizaciju podzemne eksploatacije; TARANTULA proširuje izvore kroz oporavak iz otpada; EuBatIn fokusira baterijske sirovine kroz ekstrakciju-preradu-reciklažu; dok ERA-MIN 2 povezuje više delova lanca vrednosti kroz mrežno finansiranje.
Za operatore u Srbiji i širem regionu značaj ovih razvoja ogleda se u tome što rezultati mogu postati referentni za tehnološke opcije koje smanjuju energetski intenzitet, količine otpada ili rizike rada u rudnicima. Istovremeno, projekti usmereni na kritične sirovine iz niskorazrednih izvora i jalovine doprinose diverzifikaciji ulaznih tokova za preradu. Kako se Horizon Europe nastavlja na temeljima Horizon 2020 programa sa fokusom na inovacije koje podržavaju bezbedno snabdevanje sirovinama uz manji ekološki uticaj, evropski standardi merenja efekata sve više postaju deo industrijske logike planiranja kapaciteta.
