Evropska industrija suočava se sa rastućim pritiskom na kritične sirovine (CRMs) zbog ubrzane potrebe za materijalima koji su ključni za energetsku tranziciju, digitalne tehnologije, odbranu i zdravstvo. Mnoge od tih sirovina ranije su imale ograničen ekonomski značaj, ali su danas postale strateške zbog kombinacije rizika snabdevanja i njihove važnosti za evropsku ekonomiju. U praksi, EU zavisi od uvoza većeg broja CRMs jer u okviru Unije nema dovoljno domaćih ležišta.
Za deo materijala, dodatni problem predstavlja činjenica da su ekstrakcija i prerada u Evropi često zaustavljene iz ekonomskih, ekoloških ili društvenih razloga, uključujući lokalno protivljenje. Pojedine zemlje ipak raspolažu značajnim količinama određenih metala: Finska ima značajne količine litijuma, dok Portugal takođe raspolaže značajnim zalihama litijuma. Kada je reč o kobaltu, Finska i Švedska imaju znatne količine ovog metala, što ukazuje na to da geografska raspodela resursa nije jednaka u celom regionu.
Kritičnost CRMs u EU zasniva se na proceni rizika dostupnosti i ekonomske važnosti za Uniju. U takvom okviru, strategije kao što su diverzifikacija izvora i povećanje interne ekstrakcije predstavljaju mehanizme za smanjenje strateških zavisnosti u geopolitički složenom okruženju. Međutim, ove mere ne rešavaju u potpunosti zabrinutosti koje se odnose na širok spektar ekonomskih, ekoloških i društvenih faktora, uključujući uticaj rudarstva na lokalne zajednice i prirodna staništa.
U tom kontekstu, kružna ekonomija dobija sve veći značaj jer omogućava da se veća količina materijala zadrži u sistemu duže vreme. Kružne prakse podrazumevaju i pomeranje ka modelu ponovne upotrebe, što je relevantno za upravljanje snabdevanjem kada su lanci vrednosti izloženi prekidima. Ipak, do sada kružna primena nije bila dovoljno skalirana kada je reč o korišćenju CRMs, pre svega zbog nedostatka jasnih ekonomskih koristi i tehničkih izazova.
Promena tog obrasca očekuje se kako kompanije budu pokazivale izvodljivost i ekonomsku opravdanost ugrađivanja kružnih rešenja u svoje CRM prakse. Istovremeno, prelazak na kružnu ekonomiju navodi se kao potreban korak radi ostvarivanja cilja EU o klimatskoj neutralnosti. To znači da regulatorni okvir i industrijska sposobnost da primene kružne modele postaju povezani sa upravljanjem rizikom snabdevanja.
Ključni regulatorni element je Zakon o kritičnim sirovinama Evropske unije (Critical Raw Materials Act, CRMA), objavljen u martu 2023. godine. Ovaj akt ima potencijal da ubrza implementaciju kružnih rešenja u upotrebi CRMs kroz uspostavljanje jasnijeg strateškog okvira. U okviru zakona razrađena je peta revidirana lista kritičnih sirovina koja obuhvata 34 sirovine identifikovane kao kritične ili strateške za potrebe EU.
Među materijalima obuhvaćenim CRMA nalaze se sirovine sa širokom primenom u sektorima kao što su obnovljiva energija, digitalna industrija, odbrana ili zdravstvo. Istovremeno, mnoge od tih sirovina nose visok rizik poremećaja u lancu snabdevanja zbog velike zavisnosti od jednog dobavljača. Takva struktura predstavlja stratešku zavisnost EU koja može biti posebno osetljiva na geopolitičke promene.
Konkretno, navedeno je da je 24 od ovih sirovina u velikoj meri uvezeno iz Kine. Podaci o koncentraciji izvora dodatno naglašavaju značaj mera koje bi mogle da smanje izloženost prekidima snabdevanja kroz diverzifikaciju i povećanje interne upotrebe materijala kroz kružne tokove. U praksi, regulatorni pristup postavlja fokus na to kako se CRMs koriste i zadržavaju u sistemu, a ne samo na to gde se primarno eksploatišu.
Za industriju regiona to znači da će usklađivanje proizvodnih lanaca vrednosti sve više zavisiti od sposobnosti da se obezbede stabilni tokovi materijala uz smanjenje rizika dobavljačkih lanaca. CRMA time uvodi merodavan okvir koji povezuje stratešku listu CRMs sa potrebom za praktičnim rešenjima u korišćenju tih materijala. U narednom periodu, relevantnost kružnih pristupa biće merena time koliko tehnički izvedive opcije mogu da doprinesu kontinuitetu snabdevanja uz poštovanje šireg regulatornog cilja.
