Evropska unija je u ponedeljak, 18. marta, dala konačno odobrenje strategiji čiji je cilj da obezbedi održivo snabdevanje kritičnim sirovinama potrebnim za zeleni preokret, digitalnu industriju i odbrambeni sektor. Odluka je formalizovana kroz akt koji se nadovezuje na širi industrijski okvir EU, gde se bezbednost lanaca snabdevanja tretira kao ključni operativni uslov. U praksi, to direktno utiče na planiranje projekata eksploatacije, prerade i reciklaže u državama članicama i šire u regionu.
U strukturi potražnje EU i dalje postoji izražena zavisnost od uvoza, pri čemu se posebno ističu materijali poput litijuma za proizvodnju baterija i retkih zemnih elemenata za elektroniku. Kontrola pojedinih dobavljača nad delovima lanca vrednosti, naročito u kontekstu Kine, prepoznata je kao faktor rizika za kontinuitet isporuka. Zbog toga se CRMA fokusira na smanjenje spoljne izloženosti kroz povećanje domaćeg izvora i jačanje kapaciteta unutar EU.
Aktom je definisana lista od 17 strateških elemenata, uz prošireni spisak od 34 kritične sirovine koje ulaze u obuhvat politike. Među materijalima se navodi i koksni ugalj, što ukazuje da se regulativa ne ograničava samo na metale i minerale povezane sa baterijama i elektronikom. Ovakva širina liste ima posledice na industrije koje zavise od različitih faza snabdevanja, od rudarstva do materijala za energetiku i prerađivačku industriju.
CRMA uvodi ambiciozne ciljeve nabavke strateških elemenata do 2030. godine. Prema utvrđenim proporcijama, najmanje 10% godišnje potrošnje bloka trebalo bi da dolazi iz minerala eksploatisanih u okviru EU, dok bi 40% trebalo da bude obezbeđeno elementima prerađenim unutar EU. Dodatno, 25% potrošnje trebalo bi da se pokriva iz recikliranih materijala, čime se jača uloga kružnih tokova resursa.
Regulatorni okvir istovremeno postavlja ograničenje koncentracije dobavljača: nijedna treća zemlja ne bi trebalo da obezbeđuje više od 65% godišnje potrošnje bilo kog ključnog materijala do navedenog roka. Ovo pravilo je važno za procenu rizika u nabavci i za mapiranje alternativnih izvora sirovina. Za kompanije koje rade na više tržišta, takva metrika može uticati na izbor dobavljačkih ruta i ugovornih struktura.
Jedan od najkonkretnijih delova akta odnosi se na rokove za evaluaciju projekata unutar EU. Projekti eksploatacije treba da prođu kroz postupak izdavanja dozvola u roku od 27 meseci, dok bi projekti reciklaže i prerade trebalo da dobiju dozvole u roku od 15 meseci. U industrijskom smislu, to menja dinamiku planiranja investicionih ciklusa i može ubrzati prelazak sa studija izvodljivosti na operativne aktivnosti.
CRMA predviđa i obaveze za velike proizvođače tehnologija koje zavise od kritičnih sirovina, uključujući baterije i generatore iz obnovljivih izvora energije. Te kompanije treba da sprovedu procene rizika u svojim lancima snabdevanja i razviju strategije za ublažavanje mogućih prekida isporuka. Time se regulatorni fokus proširuje sa geografske diverzifikacije na upravljanje operativnim rizicima.
Razvoj politike prati i širi paket aktivnosti na nivou EU. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je otvaranje kancelarije u Nuuk-u, glavnom gradu Grenlanda, uz program vredan 22,5 miliona evra namenjen ulaganjima u energiju i kritične sirovine na teritoriji Danske. Istovremeno, strateško partnerstvo sa Kanadom potpisano je 2021. godine, što ukazuje na ranije uspostavljene kanale saradnje van EU.
CRMA se uklapa u Green Deal Industrial Plan koji je predstavio komesar Tijer Breton u februaru 2023. godine. Politički dogovor o aktu postignut je u Evropskom parlamentu u novembru 2023. godine, čime je proces zakonodavne harmonizacije već bio usmeren ka brzom sprovođenju nakon formalnog usvajanja. Akt sada ide na potpisivanje predsedniku Evropskog parlamenta i predsedniku Saveta EU.
Nakon potpisivanja, CRMA će biti objavljen u Službenom listu Evropske unije (Journal of the EU) i stupiće na snagu 20 dana nakon objavljivanja. Za tržište kritičnih sirovina to znači da će regulatorni okviri za ciljeve nabavke, rokove dozvola i obaveze procene rizika postati operativni referentni okvir za planiranje kapaciteta prerade i reciklaže širom EU. U regionu jugoistočne Evrope, gde su lanci snabdevanja često povezani sa evropskim tržištem metala i energetskih materijala, takve promene mogu uticati na tempo usklađivanja industrijskih projekata sa zahtevima evropskih kupaca.
