Posle gotovo dve godine u kojima je bakar uglavnom stagnirao oko 8.500 dolara po toni, tržište metala je ponovo počelo da obraća pažnju na taj industrijski metal. Na Londonskoj berzi metala (LME) cena je 30. aprila dostigla novi dvogodišnji maksimum od 10.110 dolara po toni. Promena raspoloženja je vidljiva i kroz način na koji se kapital usmerava ka robama, posebno putem indeksnih fondova i berzanskih fondova (ETF).
Direktor Metal Intelligence Centre Sandeep Daga ukazuje da indeksni fondovi i ETF-ovi privlače maloprodajni novac u metale, što pojačava momentum kupovine i istovremeno smanjuje otpor prodaji. U takvom režimu cena može brže da reaguje na tokove kapitala nego na fundamentalne pokazatelje. Daga pritom upozorava da uzbuđenje na tržištu može gurnuti cenu iznad onoga što bi realna potražnja opravdala.
Fundamentalna slika, međutim, nije jednoznačna: globalni rast slabi, što bi u teoriji trebalo da priguši potražnju za industrijskim sirovinama. Uprkos tome, bakar je zabeležio snažan skok, pa se postavlja pitanje zašto je ovaj put drugačiji u odnosu na prethodni period stagnacije. U raspravi o uzrocima dominira teza o kombinaciji rasta potražnje i ograničenja ponude.
Koncept „superciklusa“ roba odnosi se na duži period rasta cena u više sektora, obično uslovljen trajnim rastom potražnje, ograničenjima u snabdevanju i širim makroekonomskim faktorima. Poslednji takav ciklus, koji je zahvatio tržišta poput rude gvožđa i poljoprivrednih proizvoda, kao i pojedinih minerala, trajao je od ranih 2000-ih do oko 2014/2015. godine, uz snažnu industrijalizaciju u ekonomijama u usponu poput Kine.
U sadašnjem trenutku investitori posebno ističu bakar zbog njegove uloge u elektrifikaciji i prelazu sa fosilnih goriva ka sistemima zasnovanim na obnovljivoj energiji. Joachim Berlebach, izvršni direktor Earth Resource Investments, naglašava da je bakar ključan zbog električne provodljivosti koja ga čini relevantnim za infrastrukturu prenosa i potrošnje električne energije. Ta funkcionalna veza između energetskih tehnologija i potreba za metalom ulazi u argumentaciju o dugoročnijoj tražnji.
Michael Widmer, strateg za robu u Banci of America, povezuje rast cene sa naporima globalne dekarbonizacije, jer se bakar koristi u različitim industrijama i istovremeno može delovati kao ekonomski indikator. U oba slučaja naglasak je na tome da potražnja raste dok se ponuda ne povećava istim intenzitetom kao ranije. Takav odnos između tražnje i snabdevanja obično ima direktan uticaj na nivo cena.
Berlebach i Widmer ističu da su ulaganja u nove rudnike nedovoljna u odnosu na potrebe tržišta nakon poslednjeg superciklusa. Berlebach navodi da nedostatak novih investicija znači da proizvodnja bakra ne raste dovoljno brzo. Widmer dodatno kvantifikuje jaz: procenjuje se da je potrebno najmanje 127 milijardi dolara godišnjih ulaganja kako bi se zadovoljila očekivana potražnja do 2050. godine, dok su investicije prošle godine iznosile 104 milijarde dolara.
Pored finansijskog jaza, postoji i operativno-regulatorna barijera za širenje ponude. Otpornost prema izgradnji novih rudnika zbog ekoloških zabrinutosti dodatno otežava pravovremeno povećanje kapaciteta proizvodnje. Za tržište to znači duže zadržavanje napetosti između potražnje i dostupnosti koncentrata i rafinisanog metala.
Berlebach skreće pažnju i na vremensku dimenziju: od istraživanja do početka proizvodnje novi rudnici mogu trajati do 15 godina. Uz to, opadanje sadržaja rude (pad gradacije) zahteva veće rudarske projekte kako bi se ostvario isti obim proizvodnje. Ovi faktori utiču na to koliko brzo se ponuda može prilagoditi promenama tražnje.
U kontekstu evropske proizvodnje pominje se Nemačka, gde postoje ležišta bakra, ali se domaća proizvodnja ocenjuje kao neproduktivna i „teorijska“ zbog birokratskih procedura. Zbog toga Nemačka zavisi od ležišta van zemlje, uključujući izvore u Južnoj Americi i Kongu. Takva struktura nabavke dodatno naglašava značaj stabilnog lanca snabdevanja kada cene počnu da reaguju na očekivanja o budućem deficitu.
Widmer predviđa da bi cene bakra mogle ostati povišene tokom dužeg perioda, uz mogućnost produženog superciklusa. Paralelno s tim, pojavljuje se signal širenja izvora sirovina: Norveška planira eksploataciju minerala sa morskog dna uz svoju obalu. Ovaj potez se uklapa u širi trend traženja dodatnih izvora metala usred procena o nedovoljnom obimu ulaganja u kopnenu proizvodnju.
Uprkos upozorenjima da kretanje cena može biti pojačano tokovima kapitala kroz ETF mehanizme, kombinacija dugoročnih energetskih potreba i ograničenja ponude ostaje centralna tema za tržišne aktere. Skok sa nivoa oko 8.500 dolara po toni na 10.110 dolara po toni do kraja aprila pokazuje koliko brzo tržište preusmerava fokus ka bakru kada se promene očekivanja uklope sa realnim investicionim jazom. Napetost između vremena potrebnog za nove rudnike i procenjenih ulaganja potrebnih do 2050. godine ostaje ključni regulatorni i industrijski okvir koji određuje tempo prilagođavanja ponude.
