Evropska industrija kritičnih sirovina ulazi u novu fazu regulisanja dok se istovremeno pojačava međunarodna konkurencija za pristup resursima. U martu 2023. Evropska komisija je predstavila Critical Raw Materials Act (CRMA) kao deo Green Deal Industrial Plan-a, sa ciljem jačanja strateške autonomije kroz održivo iskorišćavanje resursa i fer trgovinske aranžmane. U fokusu je usklađivanje industrijskih potreba sa društvenim i ekološkim uslovima koji prate lanac snabdevanja.
Claes Mikael Stahl, zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata (ETUC), i Judith Kirton-Darling, generalna sekretarka IndustriAll Europe, naglašavaju da bez sveobuhvatne strategije CRMA ne može dati stabilnu osnovu za dugoročnu sigurnost sirovina. Njihov okvir uključuje održivu domaću eksploataciju, principe cirkularne ekonomije, istraživanje i inovacije, kao i oslanjanje na međunarodne standarde i poštovanje ljudskih prava. Posebno ističu da se razmatranja o socijalnim i ekološkim posledicama moraju ugraditi u širi dizajn politike.
Dok je pažnja često usmerena na interne mehanizme CRMA, sagovornici ukazuju da međunarodna dimenzija zahteva detaljniji nadzor. Prema njihovom stavu, Kina i Sjedinjene Američke Države vode agresivnije politike trgovine i ulaganja prema zemljama bogatim resursima. U takvom okruženju EU mora da pronađe način da se pozicionira tako da ne bude prepuštena samo cenovnoj ili ugovornoj dinamici.
Stahl i Kirton-Darling navode da inicijative poput EU Global Gateway i Minerals Security Partnership sa SAD-om imaju elemente koji bi trebalo da obezbede viši nivo usklađenosti kroz ESG kriterijume. U njihovoj interpretaciji, takvi aranžmani su osmišljeni tako da prioritet daju zaštiti životne sredine, društvenim standardima i upravljanju (ESG) u partnerskim projektima za resurse. Time se, kako navode, pokušava izgraditi kredibilnost lanaca snabdevanja u kojima su rizici upravljivi.
Ipak, izražena je zabrinutost zbog načina na koji EU pristupa enforceable ESG standardima u trgovinskim sporazumima. Sagovornici posebno problematizuju predloženi US-EU sporazum o kritičnim mineralima, navodeći da bi obavezujući standardi bili ključni za održavanje društvene dozvole za rad i zaštitu životne sredine. Po toj logici, izostavljanje čvrstih ESG odredbi direktno slabi operativnu osnovu politike koja se oslanja na održivost.
U argumentaciji ETUC-a i IndustriAll Europe naglašava se da neuspeh da se ESG prioritet pretvori u merljive uslove može potkopati ciljeve EU politike i otežati izvoz industrijskih proizvoda iz Evrope. Kao primer se pominje industrija električnih vozila, koja zavisi od pouzdanih tokova sirovina uz odgovarajuću usklađenost duž lanca vrednosti. Ovaj deo razmatranja vezuje regulatorni dizajn za tržišni pristup, naročito kada kupci traže dokaz o poreklu i standardima proizvodnje.
Završni zaključak sagovornika svodi se na potrebu da se socijalni i ekološki uslovi sistemski integrišu u trgovinske aranžmane kako bi se ojačala strateška autonomija Evrope i industrijska konkurentnost. U tom okviru oni traže da EU zadrži fokus na održivosti kao kriterijumu odlučivanja, uz uvažavanje dobrobiti radnika i zajednica koje su povezane sa eksploatacijom i preradom sirovina. Time se politički cilj CRMA povezuje sa načinom na koji EU pregovara međunarodne sporazume o kritičnim mineralima.
