Geopolitička borba za kritične sirovine sve vidljivije se prelama na Zapadni Balkan, a litijum je postao ključna tačka pregovora između velikih ekonomija. U tom kontekstu, Srbija se našla u središtu nadmetanja zbog procenjenih rezervi koje se vezuju za rast proizvodnje baterija za električna vozila. Razvoj događaja utiče na industrijske lance od rudarstva do prerade i na trgovinske politike koje direktno određuju troškove i dostupnost materijala.
Tokom nedavne posete Beogradu, kineski predsednik Si Đinping zatražio je pristup srpskim rezervama litijuma, u cilju jačanja pozicije Kine na tržištu električnih vozila. Srpski predsednik Aleksandar Vučić istovremeno vodi politiku balansiranja odnosa sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama, koristeći postojeće rivalstvo kao pregovaračku osnovu. Takav pristup otvara pitanje dugoročne usklađenosti spoljnopolitičkih prioriteta, posebno kada su strateške sirovine u pitanju.
Procene rezervi litijuma u Srbiji vezuju se za oko 118 miliona tona litijum-oksida, što je pozicionira kao jednu od najznačajnijih lokacija u Evropi. U javnom diskursu ističe se da Srbija ima najveće evropske rezerve litijuma, što povećava interes industrije i državnih aktera za obezbeđivanje sirovinske osnove. Za tržište baterija to je relevantno jer se vrednost resursa meri sposobnošću da se pretvori u materijal za proizvodnju katoda i drugih komponenti.
Geografska koncentracija resursa dodatno pojačava operativni značaj, jer se najveći deo rezervi vezuje za zapadnosrpsku regiju Mačvu. U tom području, prema iznetim podacima, značajan udeo ima kompanija Rio Tinto, što ukazuje na to da je razvoj lanca vrednosti već delimično povezan sa međunarodnim kapitalom i rudarskim know-how-om. U praksi, ovakav raspored resursa utiče na tempo projekata, dinamiku licenciranja i pregovore o infrastrukturi.
Razgovori Vučića i Si Đinpinga u Beogradu obuhvatili su širi okvir ekonomske saradnje, ali je litijum izdvojen kao jedna od centralnih tema. Pored pitanja ulaganja, pomenute su i aktivnosti Kine u oblastima poput svemirske tehnologije i prodaje naoružanja Srbiji, pri čemu je litijum figurirao u razgovorima zajedno sa tim segmentima. Ovakvo povezivanje tema može imati posledice na način na koji se pregovara o rokovima i uslovima pristupa resursima.
Sa druge strane Atlantika, odgovor administracije Džozefa Bajdena na rastući uticaj Kine uključio je nove tarife na kineska električna vozila, solarne panele i čelik. Mere su predstavljene kao instrument zaštite američkih radnih mesta i industrija, ali i kao reakcija na prakse koje Vašington opisuje kao nefer trgovinu. U industriji kritičnih sirovina to je važno jer carinski režimi menjaju troškovnu strukturu celog lanca snabdevanja baterijama i metalima.
Rivalstvo se dodatno pojačava činjenicom da kinesko tržište električnih vozila predvode kompanije poput BYD-a. BYD se oslanja na baterije litijum-gvožđe-fosfat (LFP), koje su povezane sa strategijom nižih troškova električnih vozila. Ako kontrola nad sirovinama ostane koncentrisana u korist Kine, to može dodatno učvrstiti konkurentsku poziciju proizvođača koji koriste te tehnologije.
U geopolitičkom smislu, interes Kine prema Srbiji nije ograničen samo na ekonomsku dimenziju. Pominje se da Kina podržava stav Srbije o pitanjima poput Tajvana i Kosova, dok odbijanje Srbije da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji odgovara širem cilju Kine da ograniči uticaj SAD-a. U takvom okviru litijum dobija dodatnu težinu kao sredstvo kroz koje se pregovara o političkoj i ekonomskoj saradnji.
Za srpsku stranu, litijum je predstavljen kao potencijalni ekonomski oslonac, uz procenu da bi zemlja mogla da postane „litijumska“ snaga vredna 6,5 milijardi dolara godišnje. Iako takve brojke zavise od brzine razvoja kapaciteta i realizacije projekata duž lanca vrednosti, one jasno pokazuju razmere očekivanja koja prate resurs. Istovremeno, prisustvo međunarodnog partnera poput Rio Tinta u Mačvi ukazuje da će operativni koraci biti predmet složenih pregovora.
Kako se trgovinski sukob između SAD-a i Kine intenzivira oko ključnih materijala za elektrifikaciju transporta, Srbija se pozicionira kao relevantan element „trgovinskog rata“ za litijum. Kombinacija velikih rezervi u Mačvi, interesovanja kineskih državnih i poslovnih aktera i američkog tarifnog pritiska stvara prostor za višeslojne odluke o pristupu resursima i industrijskoj preradi. U narednom periodu značaj će imati tempo usaglašavanja uslova saradnje i način na koji će regulatorni okviri pratiti razvoj rudarskih aktivnosti.
