Evropska industrijska tranzicija ka elektrifikaciji i obnovljivim izvorima energije sve više zavisi od stabilnog snabdevanja sirovinama poput litijuma. U tom kontekstu, mineralni potencijal Bosne i Hercegovine dobija stratešku dimenziju, jer se u više delova zemlje pojavljuju nalazi koji bi mogli da utiču na regionalne lance vrednosti. Istovremeno, način na koji se prava nad zemljištem i javnim dobrima dodeljuju ostaje sporno pitanje, naročito kada su projekti smešteni u entitetski osetljivim okvirima.
U razgovoru za lokalnu javnost, Adrijana Pekić iz udruženja “Guardians of Majevica” ukazuje da bi pejzaž Majevice mogao nestati pod pritiskom rudarskih aktivnosti. Područje oko planinskog masiva Majevica, sa vrhom od 916 metara, pretežno je pokriveno listopadnim šumama i dom je brojnim vrstama životinja. Geološka istraživanja su, prema dostupnim informacijama, identifikovala vredne minerale i metale u zoni koja se dovodi u vezu sa litijumskim projektima.
U jesen 2022. godine otkriveno je da je švajcarska kompanija Arcore AG tokom tajnih ispitnih bušenja na planini Majevica pronašla veće količine litijuma, kao i magnezijum, kalijum i bor. Nalazi su kasnije postavljeni u širi okvir evropske potražnje za materijalima potrebnim za baterije i industrijske procese. Za lokalnu zajednicu, međutim, ključna tema ostaje transparentnost istraživanja i usklađenost sa propisima na terenu.
EU je posebno zainteresovana za smanjenje zavisnosti od trećih zemalja u segmentu kritičnih sirovina. U toj logici litijum se vezuje za proizvodnju baterija za električna vozila, ali i za infrastrukturu kao što su punjači, vetroturbine i fotonaponski sistemi. Pored litijuma, relevantni su i drugi metali i hemikalije poput olova, bora, bakra, kobalta, nikla i cinka, čija dostupnost utiče na tempo industrijske tranzicije do 2050. godine.
Arcore AG je najavio da će učestvovati u lancu prerade litijuma kroz partnerstvo sa kanadsko-nemačkom kompanijom Rock Tech Lithium. U saopštenju iz novembra 2023. Rock Tech Lithium je predstavio plan strateškog partnerstva usmerenog na proizvodnju litijum-hidroksida i izgradnju postrojenja za konverziju u Gubenu, u saveznoj pokrajini Brandenburg. U tom procesu litijum iz Arcoreove ponude trebalo bi da bude pretvoren u hemijski oblik potreban za proizvodnju automobilskih baterija.
Za izgradnju postrojenja u Brandenburgu Rock Tech Lithium je tražio 200 miliona evra iz budžeta federalnog nivoa i nivoa saveznih država. Odluka o finansiranju nije doneta, što dodatno utiče na vremenski horizont realizacije lanca snabdevanja. U istom periodu pojavile su se informacije da bi Mercedes-Benz mogao biti zainteresovan za kupovinu kalijum-hidroksida iz planirane rafinerije i proizvodnju do 150.000 baterija godišnje.
Rock Tech Lithium se pozicionira kao kompanija koja se oslanja prvenstveno na sirovine iz kanadskih rudnika, dok bi doprema litijuma iz inostranstva do Gubena mogla potrajati nekoliko godina. Arcore AG se zato predstavlja kao opcija koja bi mogla da skratiti udaljenost snabdevanja kroz dopremu materijala bliže evropskom tržištu. U javnim nastupima navodi se da bi eksploatacija trebalo da bude sprovedena prema strožim standardima društvene i ekološke odgovornosti duž celog lanca proizvodnje.
Na terenu se, međutim, naglašava da lokalna zajednica nije dobila pravovremene informacije o obimu istraživanja. Pekić navodi da stanovništvo tek posredstvom medija saznaje za test-bušotine i izražava sumnju da se poštuju zakonske obaveze. Ona takođe ocenjuje da je interes usmeren na profit malog broja aktera umesto na posledice po zajednicu.
Arcore AG nije pristao na intervju nakon upita upućenih predsedniku upravnog odbora Matthiassu Schmidu. U odgovoru putem e-maila Schmid je naveo da je moguće sprovoditi rudarske aktivnosti koje su ekološki i društveno prihvatljive u Bosni i Hercegovini. Takođe je istaknuto da projekat ide u skladu sa propisima nadležnih organa entiteta i države Bosne i Hercegovine.
Pitanje kako se takva usklađenost postiže u okolnostima političkih i bezbednosnih ograničenja ostalo je bez odgovora. U istom izveštajnom okviru pominje se da su Sjedinjene Američke Države ranije uvele sankcije Miloradu Dodiku i njegovim bliskim saradnicima, a potom ih dodatno pooštrile kroz odluku OFAC-a kojom su zatvoreni privatni i poslovni računi na teritoriji Bosne i Hercegovine. Takav regulatorni kontekst relevantan je jer može uticati na finansiranje projekata, bankarske tokove i međunarodnu saradnju.
U Loparama se ističe da procedura izdavanja dozvola nije bila uključiva za lokalne organe. Rado Savić, gradonačelnik Lopara, rekao je da zahtev nije podnet opštini za istražne bušotine preko Arcore Investmentsa kao podružnice Arcore AG sa sedištem u Banjoj Luci. On navodi da odluke donose drugi nivoi vlasti van opštinskog okvira.
Le Monde Diplomatique u analitičkom okviru povezuje ovakvu dinamiku odlučivanja sa koncentracijom političke moći unutar Republike Srpske. Navodi se da Milorad Dodik vodi taj entitet 18 godina i da podržava rusku politiku tokom rata u Ukrajini, uz negiranje genocida u Srebrenici; pominju se takođe pretnje o secesiji koje mogu povećati rizik od eskalacije političkog konflikta. U tekstu se dodaje da su nemačke vlasti prošle godine obustavile četiri infrastrukturna projekta vredna 105 miliona evra zbog politike Dodika.
Uloga resornog ministra Petara Đokića dodatno je dovedena u vezu sa kontroverzama oko upravljanja resursima. Pominje se presuda iz 2007. godine zbog prevare povezane sa Telekom RS-om, kao i pokušaji procesuiranja zbog kršenja ekoloških propisa 2020. godine kroz gradnju malih hidroelektrana bez poštovanja zakonskih odredbi. Posledice koje se navode uključuju uništene rečne korita, posečene šumske površine i smanjenje lokalnih izvorišta vode.
Za planiranu zonu eksploatacije na Majevici Arcore procenjuje resurse na površini od oko 25 kvadratnih kilometara. Prema tim procenama navedeno je 1,5 miliona tona litijum-karbonata, 14 miliona tona borne kiseline, 35 miliona tona kalijuma i 94 miliona tona magnezijum-sulfata. Plan eksploatacije predviđa površinsko otkopavanje tokom perioda od 50 godina.
Kada su građani Lopara dobili informacije o planovima krajem septembra 2023. godine formiran je pokret otpora koji je brzo okupio oko 13.000 stanovnika. Na građanskom sastanku krajem februara lokalni političari su obećali da rudnik litijuma neće biti otvoren u toj opštini; paralelno je prikupljena peticija protiv projekta upućena Narodnoj skupštini Republike Srpske uz podršku opštine Čelić u Federaciji BiH udaljene oko 20 kilometara jugoistočno od Majevica.
U argumentaciji protiv projekta posebno mesto zauzima zabrinutost zbog potencijalnog zagađenja voda koje bi moglo ugroziti vodosnabdevanje zajednice. Admir Hrustanović iz Čelića navodi bojazan od ispuštanja toksičnih supstanci koje bi preko rečnog sistema Gnjica mogle dospeti do reke Šibošnice koja prolazi kroz Majevicu; ističe se rizik po poljoprivredno zemljište. On takođe navodi mogućnost blokiranja transportnih ruta kroz opštinu ukoliko dođe do realizacije rudarskih aktivnosti.
U istom regionu pominje se paralelna ekološka debata zbog drugog rudarskog projekta u Federaciji BiH kod Vareša. Britanska kompanija Adriatic Metals obezbedila je rudarska prava za eksploataciju srebra, zlata, olova, cinka, bakra i antimona; procenjuje se prisustvo oko 22,5 miliona tona metala u toj zoni koja ima strateški značaj za EU zbog kritičnih sirovina koje ulaze u tehnološke lance vrednosti. Lokalni stanovnici tamo prijavljuju povišene koncentracije teških metala u vodi za piće i razmere deforestacije povezane sa eksploatacijom.
Pored ekoloških pitanja, spor oko pravnog osnova eksploatacije dodatno komplikuje situaciju za investitore i regulatorne organe. Daytonski mirovni sporazum uspostavio je visok stepen autonomije entiteta unutar Bosne i Hercegovine; istovremeno postoji funkcija Visokog predstavnika sa širokim ovlašćenjima za donošenje pravila koja važe za sve nivoe vlasti. Od avgusta 2021. tu funkciju obavlja nemački političar Christian Schmidt.
Ključna tačka spora odnosi se na pitanje vlasništva nad zemljištem: država kao naslednica bivše socijalističke republike priznate 1992. godine smatra se vlasnikom zemljišta po tom okviru, dok Republika Srpska insistira na tome da zemljište na njenoj teritoriji pripada entitetu. Daytonski sporazum ne precizira jasno koji nivo vlasti upravlja zemljištem niti kako treba rešavati takva pitanja nadležnosti između entiteta i države.
Pomenuta privremena zabrana raspolaganja državnom imovinom uvedena je još 2005. godine od strane tadašnjeg Visokog predstavnika Paddyja Ashdowna do konačnog dogovora o vlasništvu; Dodikova politika navodno nastavlja ignorisanje tog režima uz ponavljanje pretnji o secesiji kada pitanje vlasništva ne ide njemu u prilog. U takvom pravnom okruženju strane kompanije mogu operisati na “pravnički nesigurnom terenu”, što postaje relevantno kada projekti zahtevaju dugoročne koncesije ili promenu namene javnog dobra.
Federacija BiH podnela je novembra 2023. zahtev Visokom predstavniku tražeći rešenje o vlasničkim pravima kako bi mogla dodeliti rudarsku koncesiju Adriatic Metalsu u Varešu; ovaj potez pokazuje koliko su pitanja svojine povezana sa mogućnošću realizacije projekata širom zemlje. Le Monde Diplomatique ocenjuje da Schmidtova interpretacija Ashdownove odluke ima “kontroverzan” karakter: prema toj interpretaciji privremeno davanje korišćenja ne menja pitanje svojine.
Takav pristup bi mogao pravno zaštititi Arcoreov položaj unutar Republike Srpske ako ono što važi u Federaciji bude prihvatljivo kao model primene drugde unutar države Bosne i Hercegovine. Kao dodatna političko-pravna dimenzija pominje se angažovanje nemačkog poslanika CDU Peter Beyer-a koji je pristupio odboru Arcore AG u aprilu 2023., pri čemu njegova povezanost sa mrežama oko Christiana Schmida stvara percepciju bliskosti aktera uključenih u regulativni okvir.
Kritičari takvog tumačenja ukazuju da “samo korišćenje” ne rešava suštinu promene namene javnog dobra koju eksploatacija podrazumeva tokom dužeg perioda rada postrojenja ili otvaranja rudnika. Muharem Cero navodi da posledice odluka o rudarstvu prevazilaze standardne slučajeve jer ratna dešavanja uključuju borbu oko zemljišta; tvrdi se da su nacionalističke strukture proterivale nesrpsko stanovništvo radi stvaranja etnički “čiste” teritorije zasnovane na isključivo srpskom vlasništvu nad zemljom.
Cero osporava koncept privremenog korišćenja kao “plitku konstrukciju”, uz obrazloženje da korisnik mora vratiti zemljište vlasniku u stanju kakvo je zatečeno pri ustupanju; kod Vareša ili drugih projekata tvrdi se da dolazi do trajne promene režima upotrebe kroz krčenje šuma i eksploataciju resursa umesto privremenog korišćenja prostora bez promene namene javnog dobra. Takva logika dovodi do toga da odluke mogu biti osporene pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine zbog pitanja ko sme odlučivati o promeni namene državne imovine.
Istovremeno ostaje neizvesno kada će sudska odluka biti doneta jer postoje indicije o političkom pritisku na sastav sudskog tela iz Republike Srpske kroz povlačenja sudija ili blokiranje imenovanja novih članova iz entitetskog okvira pod pritiskom Dodikovih struktura kako prenosi analizirani narativni okvir. Takve okolnosti utiču na brzinu rešavanja sporova koji direktno određuju pravnu sigurnost projekata vezanih za rudarstvo.
U Tuzli rasprava o Majevici dobija dodatnu dimenziju kroz stavove stručnjaka koji povezuju rudarstvo sa ekonomskom strukturom regiona grada univerzitetskog tipa smeštenog na jugozapadnim padinama Majevice unutar Federacije BiH. Tihomir Knežiček ističe da bez rudarstva i eksploatacije soli grad ne bi postojao te naglašava potrebu sagledavanja mogućnosti ekološki prihvatljivih tehnologija poput zatvorenih sistema radi sprečavanja kontaminacije voda.
Knežiček istovremeno ukazuje na troškove takvih tehnologija i naglašava rizik najgoreg scenarija ako bi kompanija ispustila vode direktno ili nekontrolisano kroz podzemlje bez adekvatnih barijera sistema prečišćavanja. Time pitanje zaštite voda ostaje tehnološko-regulatorno pitanje koje zavisi od projektovanja postrojenja, nadzora rada i sprovođenja standarda tokom čitavog životnog ciklusa rudnika.
Regionalna poređenja dodatno pojašnjavaju politički rizik: Rio Tinto otkrio je depozit litijuma kod Loznice pre nekoliko godina uz tvrdnje geologa da je reč o istom tipu rude kao onaj koji se dovodi u vezu s Loparama/Majevicom. U Srbiji su zapadne ambasade vršile pritisak na Vladu Srbije da omogući eksploataciju litijuma; projekt je naišao na snažno protivljenje građana uz masovne proteste zbog kojih je predsednik Aleksandar Vučić morao obustaviti projekat prema analiziranom prikazu događaja.
Kod Tuzle deluje nevladina organizacija “Carton Revolution” koja prati korupciju; Adi Selman navodi da rudnik litijuma ugrožava neposredno naseljenu zonu gde živi oko 400.000 ljudi na području Majevice prema njegovoj izjavi. On dovodi u pitanje logiku prema kojoj zapadne zemlje daju prioritet svojoj zelenoj tranziciji naspram života stanovnika lokalnih područja koja bi bila pogođena rudarskim aktivnostima.
Selman takođe tvrdi da međunarodne kompanije lakše ostvaruju interese jer među stanovništvom ne postoji dovoljno razvijena svest o posledicama projekata ili načinu donošenja odluka; kao politički mehanizam opisuje podsticanje nacionalizma među etničkim grupama kako bi pažnja bila skrenuta sa koruptivnih poslova aktera vlasti. U njegovoj argumentaciji “secesija” i “genocid” predstavljaju teme koje služe prikrivanju stvarnih motiva delovanja političkih struktura prema analiziranom narativnom okviru.
Sa stanovišta industrijskih planova Rock Tech Lithium navodi sporazum o snabdevanju sa kineskom kompanijom C&D Logistics koji treba da počne 2025. godine radi obezbeđivanja ključnih sirovina za postrojenje u Gubenu; ostaje nejasno odakle tačno dolazi litijum koji će ulaziti u lanac prerade prema dostupnim informacijama iz analiziranog prikaza odnosa dobavljača.
Paralelno stižu informacije o distanciranju krajnjih industrijskih korisnika: Mercedes-Benz je naveo pisanim putem da nema veze između planova eksploatacije litijuma u Loparama i odnosa te kompanije sa Rock Tech Lithium-om kako prenosi analizirani tekstualni okvir događaja povezivanja baterijske industrije sa dobavljačima hemijskih prekursora.
Pekić navodi reakciju Arcoreove pravne strategije nakon medijskih objava: pokazala je pismo advokata Arcore Investment-a kojim joj prete tužbom zbog klevete uz zahtev za naknadu štete zbog tvrdnji koje dovode kompaniju ili njene planove u negativan kontekst prema njenoj izjavi datoj kroz analizirani prikaz događaja.
U političkom delu rasprave pominje se namera stranke Milorada Dodika da uvede zakon o stranim agentima sličan ruskom modelu kojim se ograničavaju aktivnosti opozicije i slobode medija prema analiziranom prikazu aktuelnih inicijativa vlasti Republike Srpske. Istovremeno lokalni akteri opisuju rast pritiska na organizovani otpor projektu litijuma dok pravni postupci oko imovine ostaju otvoreni između entitetskih nadležnosti i centralnog ustavnog okvira Bosne i Hercegovine.
