Evropska unija intenzivira napore da stabilizuje lance snabdevanja kritičnim sirovinama u uslovima pojačane geopolitičke neizvesnosti i poremećaja koji su se odrazili na globalne tokove materijala. U fokusu je smanjenje rizika zavisnosti od dobavljača iz trećih zemalja, uz posebno naglašenu zabrinutost zbog koncentracije uvoza. Ovaj pristup dobija operativnu dimenziju kroz strateška partnerstva koja treba da povežu eksploataciju, preradu i znanje duž vrednosnih lanaca.
U oktobru 2023. godine, tokom Global Gateway Foruma u Briselu, Evropska komisija je potpisala strateške sporazume o lancima vrednosti kritičnih sirovina sa Demokratskom Republikom Kongom (DRC) i Zambijom. Sporazumi su usmereni na jačanje saradnje u domenu kritičnih sirovina, uključujući razvoj infrastrukture i odgovorne prakse proizvodnje. Posebno je istaknuto da se time nastoji povećati otpornost snabdevanja i ublažiti ranjivosti koje proizlaze iz spoljnog oslanjanja.
Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, koje su u decembru 2022. potpisale zajednički memorandum o razumevanju (MoU) sa Zambijom i DRC, EU je izabrala odvojene sporazume. Iako su formati različiti, zajednički ciljevi su usklađeni: unapređenje saradnje u oblasti kritičnih sirovina i smanjenje izloženosti rizicima koji su se pojačali nakon događaja poput ruske akcije u Ukrajini i pandemije COVID-19. U praksi, to znači da se očekuje veća koordinacija između evropskih potreba i kapaciteta zemalja bogatih resursima.
Paralelno sa diplomatskim koracima, EU je u martu 2023. predložila Critical Raw Materials Act kako bi obezbedila održivo i diverzifikovano snabdevanje kritičnim sirovinama. Predlog je usmeren na jačanje otpornosti kroz aktivnosti koje obuhvataju rafinisanje, preradu i reciklažu unutar granica EU. U toj logici, zakonodavni okvir treba da podupre tehnologije relevantne za evropsku zelenu i digitalnu tranziciju.
U obrazloženju značaja akta, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen istakla je da bi taj instrument trebalo da podrži tehnologije ključne za evropske prelaze. Posebno su pomenuti energija vetra, skladištenje vodonika i proizvodnja baterija. Ove oblasti direktno zavise od dostupnosti specifičnih minerala i stabilnosti snabdevanja duž celog lanca vrednosti.
EU strategija kritičnih sirovina ažurira listu tako da obuhvati šesnaest strateških minerala neophodnih za tranziciju, kao i za sektore odbrane i svemira. Razlog za fokus leži u činjenici da su uvozi tih materijala koncentrisani van EU, pri čemu je kao dominantan izvor identifikovana Kina. Iako EU priznaje da će zavisnost od uvoza ostati prisutna, cilj je jačanje domaćih kapaciteta za rudarstvo, rafinisanje i reciklažu do 2030. godine.
Sporazumi sa DRC i Zambijom imaju ključnu ulogu zbog strukture globalne proizvodnje pojedinih metala. DRC dominira globalnom proizvodnjom kobalta i istovremeno predstavlja značajnog proizvođača bakra. Zambija se pozicionira među najvećim svetskim proizvođačima bakra, uz rezerve kobalta, nikla i mangana, što proširuje potencijal za više tokova kritičnih sirovina.
U okviru MoU sa ove dve zemlje naglasak je na održivim lancima vrednosti kritičnih sirovina, razvoju infrastrukture i odgovornom pristupu proizvodnji. Takođe se pominju istraživanje, inovacije i izgradnja kapaciteta kao elementi koji treba da omoguće dugoročniju operativnu saradnju. Za industrijske aktere to je relevantno jer bez usklađenih kapaciteta prerade i znanja duž lanca vrednosti rizik ostaje vezan za ograničenja u izvozu sirovine bez dodatne vrednosti.
Usaglašavanje agendi između EU, DRC i Zambije predstavlja centralni uslov za realizaciju dogovorenih ciljeva. S jedne strane, EU pristupa kroz okvir nacionalne bezbednosti; s druge strane, Zambija i DRC imaju razvojne prioritete povezane sa industrijalizacijom i ekonomskim rastom kroz lokalne lance vrednosti kritičnih sirovina. Razlike u političkim prioritetima mogu uticati na tempo implementacije planiranih aktivnosti.
Dodatno ograničenje odnosi se na regulatorni kontekst u samim partnerskim zemljama. Ni DRC ni Zambija nemaju sveobuhvatne politike za kritične sirovine u smislu definisanih lista kakve koristi EU. U DRC je 2018. godine klasifikacija kobalta, koltana i germanijuma kao strateških minerala bila motivisana ekonomskim prilikama više nego postojanjem formalne politike strateških minerala.
Zambija je 2022. godine donela Nacionalnu politiku razvoja mineralnih resursa koja adresira praznine u upravljanju, ali ne sadrži kompletan strategijski okvir za kritične sirovine. To znači da će implementacija saradnje zavisiti od toga kako će se politike operacionalizovati kroz projekte koji povezuju rudarske aktivnosti sa preradom i drugim delovima lanca vrednosti. U tom smislu, predstojeća roadmap treba da definiše merila napretka i način koordinacije.
Višestruki faktori mogu uticati na održivost dogovora dok se planovi pretvaraju u konkretne korake duž lanca snabdevanja. Među njima su potencijalne geopolitičke tenzije i konkurentska dinamika sa drugim akterima poput SAD-a i Kine. U narednom periodu, sposobnost usklađivanja različitih interesa biće presudna za procenu da li sporazumi mogu dati očekivanu otpornost snabdevanja kritičnim sirovinama.
Na nivou politike EU, kombinacija zakonodavnog okvira predloženog 2023. godine i partnerstava potpisanih 2023. godine predstavlja pokušaj da se rizici zavisnosti pretvore u upravljive operativne parametre do 2030. godine. Strategija koja uključuje šesnaest strateških minerala oslanja se na jačanje domaćih kapaciteta rudarstva, rafinisanja i reciklaže uz paralelno povezivanje sa ključnim proizvođačima poput DRC i Zambije. Ishod će zavisiti od tempa usklađivanja politika, realizacije infrastrukturnih planova i sposobnosti da se istraživanje i inovacije pretoče u merljive kapacitete duž vrednosnih lanaca.
