Pravni spor oko koncesija za bakar u Severnoj Makedoniji ponovo je u fokus stavio pitanje stabilnosti odobrenja i pravne sigurnosti za projekte u rudarstvu. Kanada i međunarodni investitori u regionu sve češće posmatraju upravne odluke kroz prizmu mogućih posledica po imovinska prava i planove razvoja. U tom kontekstu, Euromax Resources je pokrenuo korake za međunarodnu zaštitu nakon što je domaći sud odbacio žalbu kompanije na odluku Vlade o opozivu dozvole za spajanje koncesija.
Kompanija Euromax Resources, poznata po projektu Ilovica u Severnoj Makedoniji, dovela je predmet pred sudske i arbitražne mehanizme nakon što je Administrativni sud odbio njen apel. Spor se veže za vladinu odluku kojom je poništeno odobrenje za spajanje dve koncesije, Ilovica 6 i Ilovica 11. Prethodno su postojala odobrenja Ministarstva ekonomije, kao i sudske odluke koje su išle u korist kompanije.
Uprkos ranijim pozitivnim ishodima, Vlada je preinačila pristup kada je reč o merama koje omogućavaju objedinjavanje koncesionih oblasti. Euromax navodi da je povlačenje odobrenja sprovedeno bez, kako tvrdi, odgovarajućeg pravnog osnova. Kompanija ističe da se obrazloženje države ne uklapa u postojeće okvire i da su uvedeni rokovi koji su, prema njenoj argumentaciji, proizvoljno nametnuti.
Ovaj segment spora ima operativnu težinu jer spajanje koncesija može uticati na način upravljanja resursima, planiranje eksploatacije i administrativni tretman projekta. U praksi, takve izmene mogu promeniti dinamiku usklađivanja dokumentacije i dalji tok postupaka pred nadležnim organima. Zato Euromax insistira na tome da se odluka države preispita kroz dodatne pravne instance.
Nakon nepovoljne presude Administrativnog suda, Euromax planira žalbu višoj instanci, odnosno Višem upravnom sudu. Kompanija ostaje pri stavu da država nije pravilno primenila pravila koja regulišu predmetno spajanje koncesija. U saopštenju se navodi da je cilj da se obezbedi pravna zaštita kroz domaći proces, paralelno sa pripremom međunarodnih koraka.
Istovremeno, Euromax je pokrenuo spor pred arbitražom na osnovu Švajcarsko-makedonskog bilateralnog investicionog ugovora. Prema navodima kompanije, međunarodna arbitraža prvobitno nije bila preferirana opcija, ali je sada predstavljena kao neophodna radi rešavanja pritužbi i zaštite ulaganja. Spor se odnosi na zahtev za naknadu štete zbog postupanja državnih organa koje kompanija opisuje kao neadekvatno postupanje.
Izjava izvršnog predsednika Euromaxa, Tima Morgan-Wynnea, naglašava razočaranje zbog odluke Administrativnog suda. On ukazuje na obrazac sudskog nadzora koji smatra problematičnim kada se radi o primeni zakona i odnosu prema višoj sudskoj instanci. U njegovom tumačenju, rizik po prava međunarodnih investitora postaje posebno izražen u situacijama kada se odluke države preispituju kroz upravno-sudski okvir.
Morgan-Wynne povezuje aktuelni spor sa širim tržišnim kretanjima u metalima i ističe ekonomski značaj pitanja za kompaniju. Kompanija navodi da će koristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi osporila odluku vlasti i tražila odgovornost države u skladu sa svojim pravnim argumentima. U tom smislu, fokus ostaje na tome da se utvrdi zakonitost povlačenja odobrenja za spajanje koncesija Ilovica 6 i Ilovica 11.
Za Severnu Makedoniju ovaj slučaj predstavlja test konzistentnosti regulatornih odluka u rudarskim projektima koji zahtevaju dugoročno planiranje. Za investitore u regionu spor dodatno otvara pitanje kako se upravne promene odobravaju ili opozivaju nakon ranijih pozitivnih procena nadležnih institucija. Dok domaći postupak ulazi u narednu fazu žalbe Višem upravnom sudu, arbitražni koraci ostaju mehanizam kojim Euromax nastoji da adresira svoj zahtev za naknadu štete.
