U Srbiji se nakon junskih izbora ponovo pomera fokus ka projektu Jadar, litijumskom razvoju koji je 2022. godine obustavljen odlukom države. Promena političkog okvira, uz konsolidaciju vlasti Srpske napredne stranke, uklanja deo operativnih ograničenja koja su prethodno usporavala proces donošenja odluka. Iako se javno okruženje i dalje ocenjuje kao polarizovano, signali iz vrha države ukazuju da projekat nije tretiran kao trajno odustao.
Zaustavljanje rada u 2022. godini vezano je za masovne proteste širom Srbije, blokade puteva i pojačanu mobilizaciju političkih i društvenih pokreta, koje su se intenzivirale neposredno pred tadašnje parlamentarne izbore. U tom periodu, vlast nije imala prostor da otvoreno nastavi korake koji bi mogli biti tumačeni kao sprovođenje projekta uprkos otporu. Nakon izbora, pojavili su se javni indikatori da se projekat ne napušta, ali je nastavak bio odložen do okončanja nedavno održanih junskih izbora.
Politička dinamika se dodatno oslanja na vremenski okvir mandata ključnih institucija. Drugi predsednički mandat aktuelnog predsednika ističe 2028. godine, dok prema važećem ustavnom okviru ne postoji mogućnost kandidovanja za još jedan mandat. Očekuje se da će i mandat aktuelnog saziva Skupštine grada Beograda trajati do 2028, a sastav Narodne skupštine takođe bi trebalo da bude zadržan do iste godine. Ovakva postavka utiče na to kako se planiraju regulatorni koraci i parlamentarne procedure.
U intervjuu za Financial Times, predsednik Srbije je naveo da bi otvaranje rudnika moglo biti moguće do kraja 2028. godine. Najava se uklapa u narativ da se projektni ciklus može reaktivirati u narednim godinama, uz oslanjanje na postojeće dokumente i procene rizika. Prema navodima iz javnog prostora, godišnja proizvodnja mogla bi iznositi 58 tona litijuma, uz tvrdnju o usklađenosti sa ekološkim standardima.
Procena o obimu proizvodnje povezuje se sa potencijalnim industrijskim efektima u lancu snabdevanja električnim vozilima u Evropskoj uniji. U javnim interpretacijama navodi se da bi količina bila dovoljna za proizvodnju više od milion električnih automobila u EU, što je argument koji se koristi u kontekstu strateške važnosti litijuma. Istovremeno, tehnički i regulatorni uslovi ostaju ključni jer se radi o rudarskoj tehnologiji koja nije primenjivana u istom obliku na drugim lokacijama.
Jedan od centralnih elemenata ponovnog aktiviranja debate je objavljivanje opsežne studije koju je pripremila kompanija Rio Tinto. Studija ima oko 2.000 strana i predstavlja argumentaciju da projekat Jadar ne bi bio štetan po životnu sredinu. Sama činjenica da je dokument takvog obima dospeo u javni prostor ukazuje na to da se priprema formalizacija stavova kroz institucije i procedure.
Rasprava o otvaranju rudnika ostaje ograničena po pitanju javne podrške. Osim predstavnika vlasti, deo „pro-evropske“ javnosti podržava projekat, dok većina drugih aktera insistira na dodatnoj proveri ekoloških rizika i načina primene tehnologije na terenu. U praksi, razlika između političkih interesa i šireg društvenog prihvatanja može uticati na brzinu institucionalizacije odluka.
Argumenti koji se iznose u korist projekta oslanjaju se na očekivanja da bi razvoj mogao doprineti međunarodnoj pozicioniranosti Srbije u okviru evropskih energetskih i sirovinskih tokova. S druge strane, kritike ukazuju na to da litijum nije eksploatisan u naseljenim područjima na način kakav bi bio planiran za Jadar, kao i na činjenicu da tehnologija koju Rio Tinto navodi nije primenjena na drugim lokacijama pre toga. Posebno pitanje ostaje verifikacija standarda u praksi, s obzirom na to da formalna usklađenost zavisi od nadzora tokom celog životnog ciklusa projekta.
U kontekstu medijskog okruženja pominje se i potencijalna neravnoteža pristupa informacijama tokom javne debate. Takođe se navodi da više od 100 eksperata koji su autori studije ne želi javno da bude povezano ime sa dokumentom, uz obrazloženje straha od reakcija dela opozicione javnosti. Ovaj detalj ima operativnu važnost jer utiče na transparentnost naučne odgovornosti i način na koji se dokument koristi u postupcima odlučivanja.
Nakon najava iz vrha države, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić saopštila je da će studija biti razmatrana u parlamentu. Time se otvara pitanje kako će biti definisan predmet rasprave i na osnovu kojih kriterijuma će poslanici vrednovati dokumente privatne kompanije u zakonodavnom telu. U političko-regulatornom smislu, parlamentarna rasprava može poslužiti kao mehanizam legitimizacije odluka koje slede.
Pitanje referenduma prvi put je jasno postavljeno tokom protesta 2021. godine kada je predsednik Srbije izjavio da će konačna odluka o eksploataciji litijuma pripasti građanima putem referenduma. Ipak, ostaje otvoreno kako će biti oblikovana procedura i koja teritorija bi bila obuhvaćena ukoliko referendum bude lokalnog karaktera. U slučaju lokalnog referenduma potrebno je precizno definisati obuhvat područja odlučivanja.
U međuvremenu, vreme do kraja mandata ključnih institucija stvara okvir za to kada bi mogla biti sprovedena parlamentarna razmatranja i eventualne dodatne konsultacije zasnovane na prethodno najavljenim mehanizmima odlučivanja. Najava otvaranja do kraja 2028 godine postavlja vremenski cilj koji zavisi od regulatornih koraka, uključujući procese verifikacije ekoloških tvrdnji iz studije Rio Tinta.
Za tržišne učesnike i industriju relevantnost ovih koraka ogleda se u tome što litijum predstavlja kritičnu sirovinu za baterijske lance i energetsku tranziciju u Evropi. Međutim, operativna realnost projekta ostaje vezana za to kako će država organizovati institucionalne procedure oko studije od oko 2.000 strana i kako će biti definisani mehanizmi odlučivanja građana ili predstavničkih tela. U tom smislu, naredni potezi Narodne skupštine i eventualni referendum predstavljaju ključne tačke koje određuju tempo razvoja projekta Jadar.
