Projekat uspostavljanja državnog fonda za sirovine u Nemačkoj ponovo je u fokusu nakon što se pojavila prepreka u operativnom dizajnu instrumenta. Nemačka vlada je prošlog leta najavila formiranje fonda sa kapitalom od 1 milijarde evra, namenjenog podršci projektima resursa u inostranstvu, ali i domaćim inicijativama. Namera je bila da se obezbede finansijski mehanizmi koji prate ceo ciklus razvoja resursa, uključujući faze kada prihodi još nisu stabilni.
Prema izveštaju Handelsblatta, realizacija fonda suočena je s rizikom neuspeha zbog nedostajućeg dokumenta na relaciji Ministarstvo finansija–KfW. Ključni problem je izostanak alokacionog pisma Federalnog ministarstva finansija upućenog državnoj razvojnoj banci KfW, koja je trebalo da upravlja fondom. Bez tog formalnog usaglašavanja, instrument ne može da pređe iz dizajna u punu implementaciju.
Razdor se dodatno produbljuje oko načina na koji KfW treba da učestvuje u projektima koje fond finansira. Ministarstvo finansija protivi se direktnom angažovanju KfW u konkretnim projektima, iako je to predstavljeno kao osnovna svrha fonda. Ovakav nesklad između zamišljene operativne uloge banke i stavova resornog ministarstva stvara usko grlo za donošenje odluka i sprovođenje ulaganja.
Ovo nije prvi zastoj u procesu. Fond je ranije bio stavljen na čekanje nakon odluke Saveznog ustavnog suda, a zatim je restrukturiran kako bi se uskladio sa pravnim zahtevima. Tek nakon tih koraka projekat se vratio u fazu planiranja, ali sada se ponovo suočava s administrativno-finansijskom blokadom koja utiče na spremnost za rad.
U međuvremenu, nemački ekonomski institut (IW) objavio je kratku studiju o nemačkim investicijama u oblasti sirovina u inostranstvu ranije ove godine. Analiza dovodi u pitanje da li Nemačka ima dovoljno finansijskih sredstava za instrumente te vrste, posebno kada se porede međunarodni primeri. U studiji se navodi da su Francuska i Italija obezbedile oko dvostruko više sredstava za slične mehanizme.
Studija takođe ukazuje na strukturni problem prisustva kompanija. Nemačke firme su, prema nalazima IW, slabije zastupljene u zemljama bogatim sirovinama u odnosu na Austriju ili Švedsku. Za tržišne aktere to znači da čak i uz postojanje državnog instrumenta, sposobnost pretvaranja politike u pipeline projekata može biti ograničena postojećim obrascima angažovanja.
Operativni značaj ovih zastoja posebno dolazi do izražaja zbog načina na koji se projekti resursa razvijaju. U ranoj fazi istraživanja prihodi su minimalni ili nepostojeći, pa podrška mora da pokrije period pre nego što projekat postane komercijalno održiv. Kada sredstva ili upravljačka struktura kasne, rizik od prekida ili odlaganja istraživačkih aktivnosti raste, što direktno utiče na vremenski horizont dostupnosti sirovina.
Ovaj kontekst dobija dodatnu težinu kroz regulatorni okvir EU za kritične sirovine. Kritični zakon o sirovinama (Critical Raw Materials Act) predviđa diverzifikaciju snabdevanja i proizvodnje unutar Evropske unije. Iako EU nema rudnike retkih zemalja, zakon propisuje da do 2030. najmanje 10% godišnje potrošnje mora dolaziti iz domaće proizvodnje.
Za industriju to znači da će kapaciteti za preradu i proizvodnju kritičnih materijala morati da se grade kroz kombinaciju novih projekata i šireg lanca vrednosti. U takvom okruženju, precizno definisani finansijski instrumenti postaju relevantni jer utiču na tempo razvoja projekata i sposobnost kompanija da premoste rane faze troškova. Svaki zastoj u implementaciji fonda od 1 milijardu evra stoga se reflektuje na planiranje aktivnosti koje su vezane za usklađivanje sa ciljevima EU.
Dok se raspravlja o tome ko upravlja sredstvima i pod kojim uslovima KfW može da bude uključen u projekte, ostaje otvoreno pitanje operativne spremnosti instrumenta. Nedostatak alokacionog pisma Ministarstva finansija prema KfW predstavlja konkretan administrativni prekid koji blokira start procesa upravljanja fondom. U isto vreme, poređenja sa Francuskom i Italijom iz studije IW dodatno naglašavaju pitanje obima sredstava i njihove upotrebljivosti kroz međunarodne tokove projekata.
U narednim koracima presudno će biti razrešavanje odnosa između resornog ministarstva i KfW oko direktnog angažmana banke u projektima koje bi fond podržavao. Time bi trebalo da se ukloni formalna prepreka koja trenutno sprečava punu implementaciju instrumenta najavljenog prošlog leta. Do tada, planirani državni mehanizam ostaje pod rizikom od daljeg odlaganja, uz posledice po tempo pripreme projekata relevantnih za kritične sirovine.
