Evropska unija se suočava sa ozbiljnim rizikom da ne ispuni ciljeve za rijetke zemlje predviđene Okvirom za kritične sirovine (Critical Raw Materials Act, CRMA), pokazuju prognoze proizvodnje koje su preneli Reuters. Očekivani jaz u obimu domaće eksploatacije i prerade može direktno ugroziti planirani tempo dekarbonizacije, jer su te sirovine ključne za tehnologije energetske tranzicije. Istovremeno, manjak napretka povećava verovatnoću da će se EU još više oslanjati na spoljne dobavljače.
Trenutna struktura snabdevanja dodatno pojačava osetljivost lanca vrednosti. Kina obezbeđuje 98% uvoza EU za permanentne magnete od retkih zemalja, što čini tržište izrazito koncentrisanim. U takvom kontekstu, svako odstupanje od CRMA ciljeva postaje regulatorno i operativno relevantno za industriju koja zavisi od stabilnih tokova materijala.
Johanna Bernsel, portparolka Evropske komisije, naglasila je da Unija ostaje posvećena podršci projektima koji doprinose ispunjenju CRMA obaveza. U njenom obrazloženju posebno se izdvajaju mere usmerene na ubrzavanje dozvola, koordinisani pristup finansijskim instrumentima radi ublažavanja rizika i povezivanje projekata sa korisnicima nizvodno u lancu vrednosti. Takav pristup je važan jer kašnjenja u odobrenjima i finansiranju često određuju brzinu realizacije kapaciteta.
CRMA je donet u maju 2024. godine i postavlja kvantifikovane ciljeve do 2030. Prema aktu, EU treba da eksploatiše 10% godišnjih potreba za kritičnim mineralima na svojoj teritoriji, da reciklira 25%, kao i da preradi 40% unutar EU. Ovi pragovi su dizajnirani tako da istovremeno pokriju sirovinsku bazu, kruženje materijala i industrijsku preradu, a ne samo proizvodnju ruda.
Akt je predložen 2023. godine od strane Evropske komisije, uz obrazloženje da je cilj obezbeđivanje sirovina neophodnih za zelenu i digitalnu tranziciju. Na listi kritičnih materijala nalaze se litijum, elementi retkih zemalja i kobalt, koji su povezani sa tehnologijama poput električnih vozila, vetroturbina i poluprovodnika. Zbog toga se regulatorni okvir neposredno vezuje za industrijske planove koji zavise od dostupnosti materijala.
Potražnja za retkim zemljama u EU raste brže nego što bi kapaciteti mogli da prate bez dodatnih ulaganja. Projekcije ukazuju na šestostruko povećanje potrošnje do 2030. u odnosu na postojeći nivo, dok bi do 2050. potražnja mogla porasti sedam puta. U takvim okolnostima, proizvodni prozori za nove rudarske i prerađivačke projekte postaju ograničavajući faktor.
CRMA sadrži nekoliko ključnih mehanizama koji treba da utiču na realizaciju strateških projekata. Jedan od stubova je pojednostavljenje postupaka izdavanja dozvola za projekte od strateškog značaja, uz pojačane napore u oblasti reciklaže. Drugi element odnosi se na diverzifikaciju lanaca snabdevanja kroz partnerstva sa zemljama bogatim resursima, što je usmereno na smanjenje geopolitičkih rizika koncentracije.
Od stupanja na snagu, zakonodavni okvir već je pokrenuo pomeranja u investicionim tokovima unutar EU. Povećana su razmatranja ulaganja u rudarske i prerađivačke projekte na teritoriji Unije, dok države članice revidiraju regulatorne okvire kako bi podržale domaće izvore eksploatacije. Paralelno s tim, kompanije istražuju mogućnosti uspostavljanja postrojenja za preradu kako bi se smanjila zavisnost od uvoza poluproizvoda.
Regulatorni signal utiče i na tehnološke pravce u sektoru materijala. CRMA je podstakla istraživanja zamenskih tehnologija i unapređenja napredne reciklaže retkih zemalja kako bi se povećao doprinos kružnog toka materijala ciljevima iz akta. Ovaj segment je posebno relevantan jer reciklaža može biti brži način povećanja raspoloživosti određenih frakcija nego gradnja novih kapaciteta od nule.
U širem međunarodnom kontekstu, CRMA se uklapa u slične inicijative koje jačaju domaće lance snabdevanja kritičnim mineralima. Kao primer navodi se američki Inflation Reduction Act, koji takođe ima cilj da ojača proizvodnju i preradu ključnih sirovina unutar SAD-a ili kroz kontrolisanije tokove snabdevanja. Takva usmerenost pojačava konkurenciju između regiona za resurse, kapacitete prerade i tehnološka rešenja.
Geopolitički aspekt ostaje centralan jer EU pokušava da smanji zavisnost od Kine koja dominira globalnim lancima snabdevanja za više kritičnih sirovina. Akt odgovara na ranjivosti koje su istaknute tokom pandemije COVID-19, kao i na tenzije povezane sa ratom u Ukrajini i trgovinske sporove između velikih ekonomija. U tom smislu, očekivanja Komisije su da će CRMA preoblikovati trgovinske odnose i investicione obrasce u sektoru sirovina.
Evropska komisija očekuje da će zakon doprineti formiranju novih partnerstava EU sa regionima bogatim resursima u Africi i Latinskoj Americi radi jačanja bezbednosti resursa i održivosti lanaca vrednosti. Time se nastoji da se istovremeno adresiraju rizici koncentracije nabavki i potreba za većom industrijskom preradom unutar Unije. Prognoze o proizvodnji koje ukazuju na moguće promašivanje ciljeva stavljaju fokus na to koliko brzo će se kapaciteti moći uskladiti sa obavezama do 2030.
