Evropski istraživački krugovi sve intenzivnije preusmeravaju pažnju sa klasične eksploatacije i pirometalurških tokova ka procesima koji bi mogli da smanje emisije i potrošnju energije. U tom kontekstu, nemački timovi razvijaju pristup za izdvajanje metala iz sulfidnih ruda primenom bioleachinga. Fokus je na bakru, indijumu i cinku, uz cilj da se metali rastvaraju iz teško rastvorljivih sulfida u kontrolisanim uslovima.
Tehnologiju razvijaju istraživači sa TU Bergakademie Freiberg, uz timove okupljene oko projekta koji se oslanja na biološke mehanizme rastvaranja minerala. Umesto konvencionalnog rudarenja i naknadne pirometalurgije, proces koristi mikroorganizme koji u okruženju niskog pH rastvaraju metale vezane u insolubilnim sulfidima. Takav koncept je relevantan jer direktno cilja na deo lanca proizvodnje gde se tradicionalno generiše značajan emisijski teret.
Jedan od tehničkih elemenata koji se ističe u razvoju odnosi se na membranski sistem za filtriranje sirovina iz procesne vode. Membrana je projektovana da odvoji materijal iz tečajne faze, čime se smanjuje opterećenje procesa i potencijalno doprinosi nižim emisijama. U istom okviru navodi se i očekivanje smanjenja potrošnje energije u odnosu na tradicionalne rute obrade.
Inicijativa je deo projekta XTRACT u okviru programa Horizon Europe, evropskog istraživačkog programa sa budžetom od 95,5 milijardi evra. Projekt je usmeren na postizanje rudarskih praksi sa nižim ili bez emisija i na očuvanje resursa, što je povezano sa klimatskim ciljevima EU. Za industriju to znači da se istraživanja ne tretiraju kao izolovane laboratorijske demonstracije, već kao potencijalni tehnološki pravac za šire primene.
Plan predviđa testiranje metode u različitim evropskim rudnicima u saradnji sa partnerima projekta XTRACT. Ispitivanja treba da pokažu kako proces funkcioniše na različitim geološkim i tehnološkim ulazima, uključujući sastav sulfidnih materijala i uslove procesa. Širi vremenski okvir za primenu ostaje otvoren, jer zavisi od daljeg razvoja i rezultata testiranja.
Bioleaching se u evropskom sektoru posmatra i kao put ka transformaciji postojećih tokova reciklaže i oporabe metala. Pored istraživanja TU Bergakademie Freiberg, Univerzitet u Notingemu i Tehnički univerzitet u Danskoj takođe istražuju slične bioleachinga primene, posebno za povrat kritičnih sirovina iz izvora poput elektronskog otpada. Ovaj paralelni pravac ukazuje da se tehnologije biološkog rastvaranja razmatraju i za primarne rude i za sekundarne materijale.
Za regulatore i operatere rudarsko-metalurških lanaca, ključna tačka ostaje kako će se ovakav pristup uklopiti u postojeće zahteve vezane za upravljanje procesnom vodom, kontrolu emisija i stabilnost rada postrojenja. Membransko filtriranje procesne vode predstavlja konkretan inženjerski odgovor na pitanje separacije materijala iz tečne faze, što je operativno relevantno za smanjenje gubitaka i potencijalnih uticaja na okolinu. Istovremeno, testovi u više evropskih rudnika trebalo bi da daju merljive podatke o performansama procesa pod realnim uslovima.
U meri u kojoj projekat XTRACT napreduje kroz faze razvoja i terenskih provera, bakar (bakar), indijum i cink dobijaju tehnološki okvir koji pokušava da promeni način na koji se metali izvlače iz sulfidnih ruda. Kombinovanje mikrobiološkog rastvaranja pri niskom pH sa membranskim filtriranjem procesne vode postavlja osnovu za procese koji bi mogli da smanje emisije i potrošnju energije u odnosu na tradicionalne rute obrade. Dalja primena ostaje vezana za rezultate testiranja širom Evrope.
