U fokusu evropske nuklearne industrije ponovo se našla sposobnost obrade goriva za napredne reaktorske dizajne, s obzirom na to da je HALEU – uran obogaćen između 5% i 20% izotopa uran-235 – ključan ulazni materijal za generacije reaktora u razvoju. Trenutno samo Rusija i Kina imaju infrastrukturu za masovnu proizvodnju HALEU, što stvara stratešku zavisnost lanca snabdevanja. U tom kontekstu, britanska vlada je pokrenula konkurenciju za finansiranje komercijalne dekonverzije HALEU.
Takmičenje obuhvata sredstva do 70 miliona funti (oko 90 miliona dolara) za razvoj postrojenja za dekonverziju HALEU. Program je deo šire inicijative vredne 300 miliona funti, čiji je cilj da se do 2031. uspostavi HALEU kapacitet u Velikoj Britaniji. Ministarstvo za energetsku bezbednost i neto nulte emisije (DESNZ) navodi da bi ulaganje trebalo da ojača domaću proizvodnju HALEU.
Planirano širenje nuklearnih kapaciteta u Velikoj Britaniji povezano je i s ciljem da se do 2050. proizvede do 24 GWe nuklearne električne energije, što se očekuje da pokrije oko 25% potreba za električnom energijom u zemlji. Ovakvo pozicioniranje naglašava značaj kontinuiteta u snabdevanju gorivom, posebno kada se radi o materijalima koji zahtevaju specifičnu obradu. U praksi, dekonverzija predstavlja kariku koja pretvara obogaćeni uran u formu pogodnu za dalju proizvodnju goriva.
Dodatni element politike snabdevanja gorivom je i ranija odluka britanske vlade iz maja, kada je dodeljeno 196 miliona funti kompaniji Urenco za razvoj pionirske HALEU tehnologije obogaćivanja. Operativni početak planiran je za 2031, što vremenski usklađuje obogaćivanje i naredne faze obrade. Takav raspored može biti relevantan i za regionalne aktere koji prate standarde i dostupnost inputa za napredne reaktore.
Nadmetanje koje je sada otvoreno finansira projektovanje i izgradnju postrojenja za dekonverziju HALEU u dva tehnološka pravca: liniju na bazi oksida i liniju na bazi metala. Očekuje se da postrojenje za oksid bude operativno do 2031, uz početni kapacitet obrade od najmanje 10.000 kgU godišnje. Predviđena je mogućnost proširenja do 30.000 kgU godišnje, uz dizajn koji bi mogao da uključi metalnu dekonverzijsku liniju ukoliko potražnja poraste.
Za metalnu varijantu, zahtevi konkursa traže detaljan komercijalni dizajn s minimalnim kapacitetom od 5.000 kgU godišnje. Time se istovremeno adresira potreba različitih putanja gorivnog ciklusa, jer tržište može tražiti različite forme HALEU u zavisnosti od tehnologije reaktora i specifikacija goriva. Uslovi konkursa takođe uključuju planiranje kapaciteta koji mogu pratiti promene potražnje.
Vlada je precizirala da će uspešni podnosioci morati da sarađuju sa partnerima zaduženim za isporuku HALEU i sa širim lancem snabdevanja. Kao potencijalni saradnik pominje se Nuclear National Laboratory (NNL), koji može dobiti finansiranje kroz HALEU program radi razvoja britanskih veština i sposobnosti u oblasti dekonverzije kroz testni rig i program istraživanja i razvoja. Ovaj deo konkursa usmeren je na jačanje operativnih kompetencija potrebnih za industrijsku primenu.
Rokovi su definisani tako da izrazi interesovanja moraju biti dostavljeni do 5. septembra, dok su potpune prijave prihvatljive do 9. septembra. Period dodele granta planiran je od fiskalne godine FY25-26 do FY29-30, što ukazuje na višegodišnji horizont realizacije projekta. Uslov industrijskog sufinansiranja postavljen je u odnosu 70:30, pri čemu vlada učestvuje sa 70%, a industrija sa 30%.
Zahtevi konkursa direktno utiču na planiranje kapaciteta u lancu vrednosti HALEU, jer projektovanje i izgradnja dekonverzijskih postrojenja moraju biti usklađeni s vremenom kada obogaćivanje dostiže operativnu fazu. Za tržište kritičnih sirovina u energetici, ovakva ulaganja imaju praktičan značaj jer smanjuju zavisnost od ograničenog broja dobavljača koji trenutno mogu isporučivati HALEU velikih razmera. U regionalnom kontekstu, dostupnost obrađenog urana može uticati na tempo kvalifikacije goriva kod naprednih reaktorskih programa.
Konkurs ostaje fokusiran na tehnički izvedive korake dekonverzije, uz jasno definisane minimalne kapacitete i rokove do 2031. godine za oksidnu liniju, kao i dodatne zahteve za metalnu komercijalnu varijantu. Kombinacija dizajna koji omogućava proširenje i obaveze saradnje sa partnerima iz lanca snabdevanja postavlja okvir za koordinaciju više faza gorivnog ciklusa. Time se istovremeno adresira pitanje industrijske spremnosti u segmentu gde trenutno dominiraju ograničeni geografski izvori.
