U istočnoj Srbiji, u Boru, pitanja kvaliteta vazduha i uticaja industrijskog kompleksa na zdravlje stanovništva ponovo su u fokusu dok se bakar i prateća infrastruktura šire u okviru modernizacije postrojenja. Kompanija Zijin Mining Group, kineska državna kompanija, preuzela je veliki rudarsko-topioničarski kompleks 2018. godine, a od tada se lokalne rasprave o zaštiti životne sredine intenziviraju paralelno sa rastom obima proizvodnje. Za lokalnu zajednicu, operativni koraci i investicioni planovi imaju neposredan značaj jer se procene rizika oslanjaju na merenja zagađivača u realnom vremenu.
Stanovnica Bora Suzana Jovanović, koja živi u naselju Sever, navodi da se kvalitet života nije poboljšao nakon preuzimanja kompleksa. Ona opisuje da su prašina i buka prisutni tokom rada postrojenja, što utiče na svakodnevne aktivnosti i zdravlje. Prema njenim tvrdnjama, otežano je otvaranje prozora i boravak na otvorenom zbog rasprostranjene prašine.
U istom delu grada, Roksanda Tasić (86) povezuje zdravstvene probleme sa višedecenijskim zagađenjem povezanim sa rudarskim aktivnostima. Ona navodi više operacija i pripisuje uzroke dugotrajnoj izloženosti zagađivačima iz industrije. Ovakve izjave su relevantne za regulatorni nadzor jer ukazuju na percepciju dugoročnog kumulativnog uticaja, koji se ne može svesti samo na kratkoročne promene režima rada.
Zijin je nakon preuzimanja najavio investicije usmerene na proširenje kapaciteta i unapređenje ekoloških mera. U tom kontekstu pominje se plan ulaganja od 1,26 milijardi dolara za deo koji se odnosi na 63% udela, uz obrazloženje da će to pratiti jače kontrole emisija. Dodatno, u septembru 2023. kompanija je objavila još 3,8 milijardi dolara novih ulaganja, što je dodatno pojačalo očekivanja javnosti o merljivim rezultatima.
Ipak, lokalne primedbe ostaju aktivne uprkos najavama i povećanju obima rada postrojenja. Zijin se suočavao sa više kazni zbog kršenja propisa o zagađenju nakon preuzimanja kompleksa. Posebno je istaknuto da je u aprilu 2021. naređeno obustavljanje rada zbog neusklađenosti sa ekološkim zahtevima, uz obavezu izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Za regulatorni okvir Srbije to je važno jer pokazuje da se usklađenost ne meri samo planovima ulaganja već i poštovanjem konkretnih tehničkih standarda tokom rada. U praksi, ovakve mere utiču na dinamiku proizvodnje i troškove operatera, ali i na način na koji javnost tumači kontrolu emisija. Istovremeno, kritike lokalnih stanovnika i ekoloških grupa ukazuju da nadležni organi nisu dovoljno strogo tretirali zagađenje.
Kompanija brani svoju poziciju kroz tvrdnje o unapređenjima životne sredine i oslanjanje na podatke državnih institucija. Zijin navodi smanjenje nivoa arsena u vazduhu u periodu od 2016–2017 do 2023–2024, uz obrazloženje da su poboljšanja rezultat ulaganja u ekološku tehnologiju i aktivnosti sanacije. Portparol kompanije povezuje promene sa modernizacijom sistema za kontrolu emisija.
Zijin takođe ističe da nije realno očekivati brze korekcije za probleme koji su nastajali više od jednog veka. Kao dodatni izvori zagađenja pominju se gradske deponije i izduvni gasovi vozila, što prema njihovom tumačenju utiče na kvalitet vazduha u širem okruženju Bora. Ovakvo razgraničenje izvora relevantno je za metodologiju merenja jer određuje kako se odgovornost raspoređuje između industrijskih i vanindustrijskih faktora.
U paralelnom segmentu odnosa sa zajednicom, kompanija navodi ulaganja u lokalne sportske, kulturne i obrazovne projekte kao deo šireg pristupa društvenoj vidljivosti. Na nivou države istaknuto je da su sprovedena ulaganja u poboljšanje kvaliteta vazduha širom zemlje, pri čemu se pominje iznos od više od 500 miliona evra. Za industrijske aktere to je signal da se politika kvaliteta vazduha vodi kroz nacionalne programe, ali i kroz obaveze pojedinačnih postrojenja.
I pored zvaničnih podataka koje Zijin koristi kao argument, deo stanovnika ostaje skeptičan prema tumačenjima rezultata merenja. Toplica Marjanović, predsednik lokalnog Društva mladih istraživača, navodi da prati kvalitet vazduha i prijavljuje porast nivoa arsena i kadmijuma od trenutka kada je nova fabrika počela s radom u aprilu 2023. On dovodi u pitanje tačnost zvaničnih izveštaja i ukazuje da su novim promenama u procesu uvedeni dodatni zagađivači.
Ove tvrdnje otvaraju pitanje usklađenosti između različitih izvora podataka o emisijama i koncentracijama u vazduhu. Ako se merenja razlikuju po metodama ili lokacijama uzorkovanja, to može uticati na procenu rizika koju koriste regulatorne službe i zdravstvene ustanove. U takvim okolnostima značaj imaju preciznost evidencija o emisijama i transparentnost informacija o promenama tehnoloških parametara tokom širenja proizvodnje.
Lokalni aktivisti nastavljaju da osporavaju praksu kompanije tražeći veću transparentnost i efikasnije mere za rešavanje zdravstvenih i ekoloških pitanja koja ostaju aktuelna. Istovremeno, širenje postrojenja se odvija u vremenu kada globalni trendovi prelaska na energiju niskog ugljenika podstiču interesovanje za bakar kao strateški metal. To povećava pritisak da industrijski rast bude praćen dokazivim rezultatima kontrole emisija.
U Boru se tako prepliću operativna ekspanzija kompleksa i spor oko interpretacije kvaliteta vazduha kroz različite skupove podataka. Od najavljenih investicija do sudskih ili inspekcijskih naloga poput obustave rada 2021. godine zbog neusklađenosti sa ekološkim zahtevima, svaki korak ima direktan uticaj na način na koji javnost ocenjuje odgovornost industrije. Dok Zijin navodi smanjenje arsena kroz periodične izveštaje institucija, deo stanovnika insistira na kontinuiranom nadzoru posle tehnoloških promena koje su usledile tokom 2023.
