Međunarodna debata o komercijalnom dubokomorskom rudarenju dobija regulatorni tempo dok se u okviru Međunarodne uprave za morsko dno (ISA) nastavljaju pregovori o pravilima za eksploataciju u međunarodnim vodama. ISA, UN telo osnovano 1994. godine, od 15. jula pregovara u Jamajci kako bi definisala okvir za novu industriju. U isto vreme, ekološke organizacije traže da se proces uspori ili obustavi dok se ne raspolaže pouzdanim podacima o uticajima na ekosisteme.
Tri evropske nevladine organizacije—WeMove Europe, Seas At Risk i Deep Sea Conservation Coalition—naručile su Ipsos anketu sprovedenu u Belgiji, Poljskoj i Italiji na uzorku od 3.000 ispitanika. Rezultati pokazuju da 56% ispitanika ne podržava dubokomorsko rudarenje i zagovara privremenu zabranu. Dodatnih 33% podržava rudarenje samo uz uslov da se šteta svede na minimum, dok je 7% neodlučno, a svega 4% podržava rudarenje bez rezervi.
U argumentaciji organizacija ističe se da su naučna saznanja poslednjih godina promenila razumevanje procesa na morskom dnu. Rachel Walker-Konno iz WeMove Europe navodi nalaz da polimetalni noduli—resurs koji rudarske kompanije ciljaju—proizvodi kiseonik. Taj podatak, prema njenom obrazloženju, utiče na procenu potencijalnih posledica po funkcije ekosistema i biogeokemijske tokove.
Rasprava se u praksi svodi na pitanje zabrane ili odlaganja primene pravila, što se odražava i u stavovima država članica. Stručnjaci naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima o mogućim uticajima na život u moru, populacije riba i sposobnost okeana da skladišti ugljenik. Trenutno 31 zemlja podržava neki oblik zabrane, moratorijuma ili preventivne pauze, pri čemu Francuska zagovara zabranu.
U Evropskoj uniji se stavovi razilaze po pitanju brzine donošenja odluka. Više država članica—uključujući Dansku, Švedsku, Finsku, Nemačku, Portugal, Španiju, Irsku, Grčku i Maltu—traži pauzu do prikupljanja dodatnih podataka. Paralelno s tim, Evropska komisija preporučuje zabranu sve dok ne postoje dokazi da se rudarenje može sprovoditi bez štete po morsku sredinu.
Regulatorni rizik dobija širi finansijski odjek jer se tokom prethodne godine pozivu za obustavu pridružio niz globalnih finansijskih institucija. U istom smeru navode se i kompanije iz sektora ribarstva, tehnologije i automobilske industrije, što ukazuje na to da očekivanja tržišta nisu ograničena samo na rudarstvo. Za donosioce odluka to je relevantno jer potencijalna pravila ISA mogu uticati na troškove rizika i uslove pristupa kapitalu.
ISA je do sada potpisala oko 30 ugovora za istraživanje resursa morskog dna, uključujući polimetalne nodule i sulfidne naslage. Ti materijali sadrže bakar (bakar), nikl, gvožđe, mangan, kobalt i retke zemlje, što ih čini strateški interesantnim za lance snabdevanja metala potrebnih za industriju visokih performansi. Ugovori obuhvataju istraživačke aktivnosti koje uključuju i vladine i privatne subjekte.
Geografski fokus istraživanja vezuje se za Clarion-Clipperton Fracture Zone i Mid-Atlantic Ridge, područja koja su u centru planiranja budućih koraka ka eksploataciji. Pojedine EU države pokazuju interes da pristupe tim resursima zbog njihove potencijalne upotrebe u baterijama i poluprovodnicima. Međutim, aktivističke grupe dovode u pitanje odnos koristi i ekoloških troškova, posebno naglašavajući da litijum nije prisutan u nodulima kao ciljnom elementu.
Kada je reč o državama koje razmatraju komercijalne korake, Kanada preko kompanije TMC planira podnošenje zahteva za licencu za komercijalno dubokomorsko rudarenje u zoni Clarion-Clipperton već 2025. godine. Ishod predstojećih izbora za generalnog sekretara ISA može značajno uticati na pravac regulative. Trenutni zamenik generalnog sekretara Michael Lodge zastupa brže usvajanje pravila.
Norveška je dobila parlamentarnu saglasnost da započne dubokomorsko rudarenje u svojim teritorijalnim vodama oko Svalbarda. Površina obuhvata iznosi 281.000 kvadratnih kilometara, a potez se uklapa u šire planove Norveške za iskorišćavanje mineralnih resursa. Iako je reč o teritorijalnom okviru umesto međunarodnog dna pod okriljem ISA režima, tempo nacionalnih odluka dodatno pojačava pritisak na usklađivanje standarda i očekivanja.
Kako pregovori ISA ulaze u fazu definisanja pravila za komercijalnu aktivnost, istovremeno se vodi rasprava o tome koje naučne informacije treba da budu dostupne pre bilo kakvog šireg operativnog širenja. U fokusu ostaju potencijalni efekti na morske ekosisteme i funkcije povezane sa ciklusom ugljenika, kao i način procene rizika kroz istraživanja koja tek treba da se prošire. Istovremeno, politički signali iz više zemalja i preporuke Evropske komisije ukazuju da regulatorna odluka neće biti samo tehničko pitanje već i pitanje usklađenosti sa prihvatljivim nivoom dokazive bezbednosti.
