Globalna potražnja za kritičnim mineralima sve češće se posmatra kroz prizmu bezbednosti snabdevanja, posebno nakon što je utvrđena visoka zavisnost od ograničenog broja zemalja u proizvodnji i preradi. U izveštaju Odbora za spoljne poslove britanskog parlamenta navodi se da je ranjivost pojačana oslanjanjem na autokratske države za materijale ključne za napredne tehnologije. Alicia Kearns, predsedavajuća odbora, ocenila je da je tokom tri decenije propušteno da se pravovremeno prepozna značaj kritičnih minerala i rizici sadašnje zavisnosti. Takav okvir postavlja regulatorni i industrijski fokus na domaće izvore i kapacitete prerade.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) navodi da je širom sveta uvedeno više od 200 politika i propisa koji se odnose na kritične minerale, pri čemu je polovina doneta u poslednjim godinama. To ukazuje na ubrzano normativno kretanje i rast konkurencije za sirovine koje su potrebne elektrifikaciji i energetskim tehnologijama. Kathryn Moore, predavačica na Univerzitetu Exeter, upozorava da bi „novo normalno“ moglo podrazumevati povećane tenzije i nadmetanje, što zahteva pažljivo planiranje lanaca snabdevanja. U praksi, takav trend utiče na tempo projekata i na način na koji se procenjuju rizici u nabavci.
Kritični minerali uključuju litijum, kobalt, nikl i elemente retkih zemalja, a njihova upotreba vezuje se za zelene tehnologije i elektronsku industriju. IEA procenjuje da bi potražnja mogla porasti čak 3,5 puta do 2030. godine, pod uticajem širenja električnih vozila, sistema za skladištenje energije i tehnologija iz obnovljivih izvora. Ovakva dinamika pojačava značaj stabilnog pristupa sirovinama koje su geografski koncentrisane. Kada dođe do poremećaja u proizvodnji ili preradi, posledice se prenose na nizvodne industrije.
Posebna zabrinutost odnosi se na ulogu Kine u sektoru kritičnih minerala, jer dominira kako proizvodnjom tako i preradom većeg broja materijala. U tekstu se navodi primer: iako su Australija i Demokratska Republika Kongo važni proizvođači litijuma i kobalta, Kina obrađuje većinu tih tokova kroz preradne kapacitete. Strategija vertikalne integracije omogućila je Kini da učvrsti poziciju u oba segmenta lanca vrednosti. Za zemlje koje zavise od uvoza to znači da rizik nije samo u dostupnosti rude, već i u dostupnosti prerade.
U tom kontekstu pojedine zemlje sa sopstvenim rezervama nastoje da preuzmu model usmeren na preradu i razvoj domaćih industrijskih kapaciteta. Indonezija je, kao primer politike usmerene na preradu, zabranila izvoz neobrađene niklene rude kako bi podstakla razvoj domaće obrade. Takve mere menjaju strukturu trgovinskih tokova i mogu uticati na cene sirovina na tržištu. One istovremeno povećavaju značaj ulaganja u infrastrukturu prerade i tehničku spremnost.
Velika Britanija je, prema iznetim podacima, kasnije nego SAD i EU počela sistematičnije da tretira kritične minerale kao stratešku temu. Britanska strategija za kritične minerale objavljena 2022. godine identifikuje 18 kritičnih minerala, uključujući elemente retkih zemalja. Iako je teritorijalno mala i geološki složena, zemlja ima potencijalne rezerve većine tih materijala. To otvara prostor za projekte koji ciljaju ponovnu aktivaciju postojećih resursa ili otkrivanje novih ležišta.
Jedan od operativnih pravaca odnosi se na oživljavanje starih rudnika koji su prethodno bili ekonomski neatraktivni ili su obustavljeni zbog cikličnih cena. Cornish Metals radi na ponovnom pokretanju rudnika South Crofty za kositar u Kornvolu, dok Tungsten West planira ponovno otvaranje rudnika Hemerdon za volfram i kositar u Devonu. Kako globalna tražnja raste zajedno sa cenama relevantnih minerala, projekti postaju finansijski izvodljiviji nego u prethodnim periodima. U takvim slučajevima ključni faktor je usklađivanje tehničke pripreme sa tržišnim signalima.
Pored aktivacije ležišta, razmatra se i iskorišćavanje otpada iz starih rudarskih aktivnosti kao potencijalnog izvora kritičnih materijala. Koncept podrazumeva da materijal odlagan tokom ranijih eksploatacija može postati relevantan kada promene cena ili tehnološki pristupi učine prethodno neekonomske depozite isplativim. Time se menja način vrednovanja postojećih lokacija rudarskog nasleđa kroz prizmu sadržaja i mogućnosti obrade. Takav pristup može skratiti put do dostupnosti sirovine ako postoje odgovarajući kapaciteti za tretman.
Kathryn Moore ističe pristup zasnovan na malim razmerama eksploatacije kako bi se brzo iskoristili visokokvalitetni resursi tokom kriza snabdevanja. Naglasak je na pripremi sistema i procesa unapred kako bi budući poremećaji imali manje operativne posledice po lance nabavke. U okviru ovakvog pristupa planiranje obuhvata spremnost opreme, tokove obrade i sposobnost brzog prilagođavanja promenama u potražnji. Za donosioce odluka to znači da operativna spremnost postaje jednako važna kao sama identifikacija resursa.
Širi regionalni obrazac pokazuje da zemlje nastoje da smanje zavisnost od dominantnih igrača koji kontrolišu ključne korake lanca vrednosti kritičnih minerala. U tom smislu fokus se pomera ka kapacitetima prerade, razvoju domaćih tehnoloških industrija i ponovnoj aktivaciji izvora koji mogu dopuniti uvoz. Izveštaj britanskog parlamenta stavlja akcenat upravo na ranjivost koja proizlazi iz prevelike oslonjenosti na ograničen broj spoljašnjih dobavljača. Istovremeno, konkretni projekti poput South Crofty i Hemerdon predstavljaju primere kako se strateške namere prevode u operativne korake unutar zemlje.
