Litijum je ponovo u središtu političke i regulatorne borbe u Srbiji, nakon što je Rio Tinto dobio obnovljenu mogućnost da nastavi aktivnosti u dolini Jadara. Odluka je pokrenula masovne proteste, uz okupljanja u Beogradu koja su okupila oko 30.000 građana. Sukob se nadovezuje na raniju reakciju javnosti koja je prekinula projekat pre dve godine.
Protesti su vezani za planirano otvaranje velikog rudarskog projekta litijuma u dolini Jadara, regionu koji se navodi kao jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. U pozadini je evropska industrijska potreba za „belim zlatom“, koje se koristi za baterije električnih vozila. Time se povećava strateški značaj domaćih izvora, posebno u kontekstu smanjenja oslanjanja na snabdevanje iz Kine.
Odluke i ugovori na nivou EU dodatno su pojačali fokus na srpski litijum. Sporazum EU i Srbije, kako je predstavljeno, obezbedio je evropskim proizvođačima automobila ekskluzivan pristup litijumu iz Srbije. Takav aranžman je označen kao važan korak i za Srbiju i za evropsku industriju.
Rio Tinto je, prema dostupnim podacima, otkrio značajne naslage litijuma u blizini Loznice još 2004. godine. Međutim, ekološke organizacije godinama upozoravaju da bi eksploatacija mogla ozbiljno ugroziti lokalni pejzaž, poljoprivredu i kvalitet voda. Kontroverza se pojačala 2020. godine kada je odobren elaborat o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat.
Odobravanje procene uticaja na životnu sredinu postalo je okidač za šire proteste tokom 2022. godine. Reakcija nije ostala ograničena na ekološke aktiviste, već su se uključili i građani koji ranije nisu učestvovali u sličnim inicijativama. Jedna od ključnih zamerki odnosila se na percepciju nedovoljne transparentnosti pri dodeli rudarskih prava stranom koncesionaru.
U pokušaju da smiri pritisak javnosti, srpska vlada je povukla istražne dozvole i najavila prestanak aktivnosti Rio Tinta u Srbiji. Ipak, odluka nije trajno zatvorila pitanje projekta, jer je sudsko postupanje dovelo do preokreta. Prošlog meseca sud je presudio da je ukidanje dozvola neustavno, čime je omogućeno ponovno pokretanje projekta.
Nakon sudske odluke usledilo je i povezivanje projekta sa širim evropskim okvirom sirovina i industrijske prerade. Srbija je potpisala memorandum o razumevanju sa EU radi uspostavljanja strateškog partnerstva na održivim sirovinama, proizvodnji baterija i električnim vozilima. U praksi to znači da se projekat litijuma posmatra kao deo lanca vrednosti koji obuhvata preradu i krajnju industrijsku upotrebu.
Predsednik Aleksandar Vučić javno je poručio da će zaštititi životnu sredinu i dobrobit stanovnika Jadarskog područja. Ipak, poverenje dela javnosti ostaje narušeno zbog dugotrajne kontroverze oko upravljanja projektom i posledica po lokalnu sredinu. Opozicione stranke i grupe koje protestuju izražavaju sumnju da bi resursi mogli biti iskorišćeni prvenstveno u korist inostranih interesa, dok bi troškovi ostali na zajednicama u regionu.
Tenzije su eskalirale do nivoa političkog kriznog reagovanja unutar izvršne vlasti. Vučić je sazvao sastanak vlade zbog tvrdnji da su ruske bezbednosne službe upozorile na mogući pokušaj državnog udara ili puča. Zvaničnici su odbacili proteste kao politički motivisane pokušaje rušenja predsednika.
Paralelno sa političkim sporovima, policija je intervenisala kako bi rasterala demonstrante koji su blokirali železničke stanice u Beogradu. Takve mere pokazuju da konflikt oko rudarskog projekta prelazi iz domena ekoloških rasprava u pitanje javnog reda i funkcionisanja infrastrukture. U fokusu ostaje pitanje kako će se uskladiti administrativne odluke sa društvenim otporom.
Podršku projektu izneo je nemački kancelar Olaf Šolc, navodeći da je Jadar važan za ekonomsku bezbednost Evrope i samodovoljnost u litijumu. On je argumentovao da nastavak projekta treba da očuva evropski suverenitet u uslovima brzih promena globalnog okruženja. Istovremeno, pojavila su se pitanja o tome kako EU postavlja prioritet srpskom litijumu s obzirom na to da Nemačka ima značajne rezerve litijuma.
Dodatno poređenje odnosi se na otpor rudarstvu litijuma unutar EU, posebno u Portugalu gde postoji javna protivljenja eksploataciji tog metala. U takvom kontekstu, odluke Brisela o pristupu srpskom litijumu dobijaju dodatnu dimenziju kroz odnos prema domaćim resursima i političkoj prihvatljivosti projekata širom Unije. Srbija se tako našla pod istovremenim pritiskom regulatornih obaveza i društvene polarizacije oko jedne od ključnih sirovina za energetsku tranziciju.
Celokupni slučaj pokazuje koliko su složeni odnosi između industrijskih ciljeva, sudskih odluka i ekoloških rizika kada se radi o kritičnim sirovinama poput litijuma. Ponovna aktivacija Rio Tinta nakon sudske presude vraća projekat u operativnu fazu, dok protesti ukazuju na trajnu društvenu rezervu prema modelu upravljanja i posledicama po lokalne resurse. U međuvremenu, evropski okvir partnerstava vezanih za baterije i električna vozila daje dodatni strateški teret svakoj narednoj administrativnoj odluci.
