Projekat Jadar, koji kompanija Rio Tinto planira u Srbiji kao rudarski poduhvat litijuma, ponovo je u fokusu javnosti nakon naučne i regulatorne rasprave o mogućim ekološkim posledicama. Planirano je da potencijalno počne s radom 2028. godine, a projekat se pozicionira kao značajan izvor litijuma za potrebe evropskih lanaca vrednosti za baterije. Istovremeno, protesti i političke odluke u prethodnim fazama pokazali su da je pitanje društvene saglasnosti postalo centralno za dinamiku projekta.
Kontroverza se pojačala nakon zahteva naučnika povezanih sa Rio Tinto da se povuče rad objavljen u časopisu Scientific Reports. U središtu spora je tvrdnja da su istraživačka bušenja povezana sa zagađenjem okoline nizvodno od probnih bunara. Rio Tinto navodi da može bezbedno razviti Jadar, uz obrazloženje da su prikupljeni podaci u okviru procene uticaja na životnu sredinu.
U julu je objavljena studija u Scientific Reports koja je prijavila povišene nivoe arsena, bora i litijuma u vodi nizvodno od testnih bunara. Autori su upozorili da bi rudarski razvoj mogao ugroziti lokalnu biodiverzitet i egzistencije zajednica koje zavise od poljoprivrede i šumarstva. Takve poruke imaju neposredan operativni značaj jer se ekološki rizici u ranom stadijumu istraživanja direktno vezuju za projektovanje monitoringa i uslove dozvola.
Rio Tinto je osporio metodologiju rada kroz kritike koje su izneli glavni naučnik kompanije Nigel Steward i tri istraživača sa Univerziteta u Beogradu. Njihovi argumenti uključuju tvrdnje o greškama i nedovoljnoj strogosti, uz stav da rad treba povući ili bar značajno korigovati. U takvim sporovima ključna je razlika između interpretacije podataka i obima uzorkovanja koji se smatra dovoljnim za zaključivanje o uzročnosti.
Jedna od glavnih zamerki odnosi se na to što studija nije imala dovoljno „baznih“ podataka o koncentracijama metala u zemljištu i vodi pre početka istraživanja. Rio Tinto time sugeriše da bi povišeni nivoi mogli predstavljati prirodnu pojavu, a ne posledicu bušenja. Pitanje baseline-a je posebno relevantno u geochemijskim analizama jer bez referentnih merenja teško je razdvojiti prirodnu varijabilnost od uticaja aktivnosti.
Druga sporna tačka tiče se procene veličine područja obuhvaćenog istraživanjem. U radu su navedene vrednosti između 2031 i 2431 hektara, dok je planirana površina 388 hektara. Nesklad takve vrste utiče na tumačenje obima potencijalnog uticaja, kao i na to kako se rezultati mogu mapirati na stvarne granice projekta.
Autori studije su takođe kritikovani zbog navođenja referenci koje, prema navodima Rio Tinta, nisu potkrepljene odgovarajućim dokazima. Sa druge strane, Jovan Tadić, hemičar i koautor studije, odgovorio je da tvrdnje o nedovoljnoj rigoroznosti nisu osnovane. On je naveo da je rad prošao dve runde recenzije i da se oslanja na dokaze uključujući poređenja uzoraka uzvodno i nizvodno.
Tadić je dodatno ukazao da razlike u tumačenju pojma „coverage“ mogu objasniti neslaganja oko veličine lokacije. Ovakva terminološka pitanja često utiču na rezultat kada se različito definišu prostorni obuhvati uzorkovanja ili interpretacije merenja. U praksi, precizna definicija obuhvata je uslov za uporedivost zaključaka između studija.
Tim iz Scientific Reports je reagovao na deo primedbi Rio Tinta i pristao na korekcije gde je to potrebno. Glavni urednik časopisa Rafal Marszalek potvrdio je da je rad podvrgnut razmatranju tokom procesa revizije. Time se spor premešta sa naučne debate na formalni postupak uređivačke kontrole kvaliteta dokaza.
U akademskoj zajednici pojavile su se i nijansirane procene o tome da li treba povlačenje rada. Mark Macklin, rečni naučnik sa Univerziteta Lincoln, ocenio je da postoje manje netačnosti, ali smatra da povlačenje nije neophodno, uz iznenađenje zbog pristupa Rio Tinta koji smatra preterano kritičnim prema sitnim greškama. Karen Hudson-Edwards, ekološka geohemijska stručnjakinja sa Univerziteta Exeter, podržala je deo kritika kompanije navodeći da studiji nedostaje dovoljno uzorkovanja i baznih podataka za rigoroznu procenu.
Pored naučne dimenzije, projektna dinamika Jadra vezana je i za dozvole koje su već bile predmet pravnog preispitivanja. U 2022. godini inicijative opozicije dovele su do odluke srpske vlade kojom je opozvan početni planski permit Rio Tinta. Ta odluka kasnije je poništena u julu odlukom Ustavnog suda Srbije, što je ponovo pokrenulo demonstracije.
Premijer Miloš Vučević naglasio je potrebu za čvrstim garancijama bezbednosti i zaštite životne sredine pre nastavka projekta. On je na društvenim mrežama naveo da „ništa neće biti urađeno dok ne dobijemo čvrste garancije da će iskopavanje biti bezbedno i obezbeđeno“. Takav politički uslov ima direktan regulatorni efekat jer signalizira da će prihvatljivost projekta zavisiti od dokazivih kriterijuma rizika.
Analitički okvir kontroverze širi se i na pitanje uključenosti lokalnih zajednica u planiranje rudarskih aktivnosti. Ivana Živojinović, istraživačica sa Univerziteta za prirodne resurse i primenjene nauke u Beču (BOKU), navela je da zajednice nisu bile dovoljno uključene u proces planiranja, što je doprinelo nepoverenju. Ona ističe potrebu za dubljom angažovanošću i participacijom zajednica u rudarskim projektima.
Rio Tinto nastavlja komunikaciju sa kritičarima kroz stav da poseduje baseline podatke kao deo procene uticaja na životnu sredinu i da razvoj Jadra može biti izveden bezbedno. U međuvremenu, urednički proces Scientific Reports ostaje ključan jer može odrediti status rada nakon korekcija ili eventualnog daljeg postupanja uredništva. Spor oko Jadra tako ostaje istovremeno naučni, pravni i društveno-regulatorni proces koji utiče na tempo odluka o budućem razvoju litijumskog lanca vrednosti.
