Pridruživanje Turske Minerals Security Partnership (MSP) otvara novi okvir za politiku kritičnih sirovina, u trenutku kada se globalni lanci snabdevanja za rijetke zemlje i dalje oslanjaju na ograničen broj dobavljača. MSP je forum koji okuplja Sjedinjene Američke Države, Evropsku uniju i druge države, a cilj mu je jačanje proizvodnje i dostupnosti minerala ključnih za tehnologije visoke vrednosti. U praksi, članstvo može uticati na način na koji se projekti u rudarstvu i preradi povezuju sa finansiranjem, tehničkom podrškom i industrijskim partnerstvima.
Portparol američkog Stejt departmenta potvrdio je da se Turska zvanično uključila u MSP, uz najavu da će formalno saopštenje uslediti u narednim nedeljama. MSP je pokrenut 2024. godine i obuhvata 14 zemalja, kao i EU. Fokus partnerstva je diverzifikacija globalnog lanca snabdevanja retkim zemljama kako bi se smanjila zavisnost od dominacije Kine u trgovini ovim mineralima.
Rijetke zemlje su sastavni deo proizvodnje širokog spektra uređaja, od pametnih telefona do baterija za električna vozila. Zbog toga se pitanje stabilnog snabdevanja pretvara u industrijski i energetski rizik, posebno kada tržište ostaje koncentrisano. Kontrola Kine nad više od 70% trgovine retkim zemljama dodatno pojačava značaj svake nove proizvodne tačke izvan njenog okvira.
Turska je već ranije postavila osnovu za potencijalnu promenu pozicije u lancu vrednosti retkih zemalja. U 2022. godini turske vlasti saopštile su otkriće, kako se navodi, drugog najvećeg rezervata retkih zemalja na svetu, sa ležištem od 694 miliona tona u Eskisehiru. Nalaz je privukao međunarodno interesovanje, uključujući i kineske aktere koji su aktivni u segmentima prerade i trgovine.
Prema planovima turskih zvaničnika, cilj je godišnja proizvodnja od 10.000 tona oksida retkih zemalja, uz druge minerale relevantne za različite industrijske primene. Ovaj parametar je važan jer oksidi predstavljaju međukarakteristiku između ruda i finalnih materijala koji ulaze u industrijske lance. Članstvo u MSP-u moglo bi da utiče na zapadnu politiku prema kritičnim sirovinama i da olakša povezivanje projekata sa izvorima finansiranja namenjenim ubrzanju kapaciteta.
Ankara istovremeno radi na uspostavljanju infrastrukture potrebne za eksploataciju i preradu minerala, tražeći investicije i tehničku pomoć od zapadnih partnera. Takav pristup je operativno relevantan jer bez pratećih postrojenja prerada može postati usko grlo čak i kada su resursi potvrđeni. Posebno je istaknuto da Turska već dve godine pregovara sa Kinom o rudarstvu ovih retkih zemalja.
Ministar energetike Alparslan Bayraktar najavljen je da u oktobru poseti Kinu radi daljih razgovora i razmatranja partnerstava van okvira MSP-a. U tom kontekstu turski zvaničnici naglašavaju uslov da neće finalizovati dogovore s Kinom ukoliko aranžmani ne uključuju lokalnu preradu izvađenih materijala. Ovaj zahtev direktno utiče na raspodelu vrednosti duž lanca, jer lokalna prerada podrazumeva drugačiju industrijsku strukturu od samog izvoza sirovine.
Paralelno sa tim procesima, EU nastoji da produbi saradnju sa Turskom kroz program podrške ekosistemu retkih metala. Pokrenut je dvogodišnji projekat vredan 12 miliona evra, usmeren na jačanje istraživačkih kapaciteta i obuku malih i srednjih preduzeća u sektoru retkih zemalja. EU zvaničnici su retke zemlje definisali kao ključne za industrijsku i energetsku tranziciju koja se oslanja na elektrifikaciju i modernizaciju proizvodnje.
U širem regionalnom okviru, Turska ima dodatne resurse koji mogu uticati na njen strateški položaj u kritičnim sirovinama. Navodi se da Turska drži značajan deo svetskih rezervi bora i da širi svoju ulogu u proizvodnji retkih zemalja, što bi moglo povećati njen značaj u budućem lancu snabdevanja. Ipak, brzina mobilizacije evropskih kompanija za podršku eksploataciji ostaje identifikovan izazov u procesu realizacije projekata.
Kombinacija članstva u MSP-u, planiranih ciljnih kapaciteta oksida retkih zemalja i paralelnih pregovora s Kinom postavlja pitanje tempa razvoja domaćih kapaciteta prerade. Ishod pregovora može presudno uticati na to koliko brzo Turska može postati konkurentna na globalnom tržištu retkih zemalja, posebno kada se vrednost meri ne samo količinom ruda već spremnošću industrije da isporučuje prerađene proizvode. U narednim nedeljama očekuje se formalizacija članstva kroz najave o najavi MSP-a za Tursku.
