Evropska unija i Srbija potpisale su memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama, čime se otvara put za projekat Jadar u zapadnoj Srbiji. Sporazum je usmeren na lance snabdevanja za baterije i proizvodnju električnih vozila, u kontekstu nastojanja EU da obezbedi alternativne izvore litijuma. Potpisivanje je održano uprkos višegodišnjim protivljenjima lokalnog stanovništva i ekoloških aktivista u dolini Jadara. Razvoj regulative i industrijskih veza u ovom slučaju direktno utiče na tempo potencijalne eksploatacije i prerade.
Memorandum su potpisali ministar rudarstva i energetike Srbije i evropski vicepredsednik zadužen za Green Deal, na svečanosti visokog profila. Događaj su pratili državni vrh Srbije i nemački zvaničnici, što je dodatno naglasilo strateški značaj projekta za evropske planove u oblasti EV. U istom okviru, predsednik Srbije je naveo da očekuje oko 6 milijardi evra stranih direktnih investicija, uz tvrdnju da bi to bila najveća investicija u istoriji zemlje. Istovremeno je poručio da će lično nadzirati zaštitu životne sredine i lokalnih zajednica.
Za EU je obezbeđivanje litijuma ključna poluga za smanjenje oslanjanja na kineske isporuke baterija za električna vozila. Na Samitu o kritičnim sirovinama 2024. nemački kancelar ocenio je da je projekat „dobra investicija za Srbiju“, uz naglasak na potencijal zapošljavanja kroz rudarenje, preradu i nizvodne aktivnosti povezane s baterijama. Takav industrijski efekat se u praksi vezuje za sposobnost domaćih kapaciteta da se uključe u vrednosni lanac EV baterija. Zbog toga memorandum nije ograničen samo na rudarstvo, već obuhvata šire trgovinske i investicione veze.
U ceremoniji su učestvovali i predstavnici međunarodnih kompanija i finansijskih institucija, uključujući Rio Tinto, Mercedes-Benz, Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačku KfW grupu. Prisustvo ovih aktera ukazuje na to da se projekat posmatra kao deo regionalnog industrijskog portfolija, a ne kao izolovana rudarska inicijativa. EBRD i KfW su relevantni jer njihovo angažovanje tipično utiče na strukturu finansiranja i uslove realizacije infrastrukturnih komponenti. U takvom aranžmanu, pravni okvir postaje posebno važan za kontinuitet projekta nakon ranijih zastoja.
Srbija je prethodno vratila prostorni plan koji omogućava realizaciju projekta, nakon što je bio poništen posle masovnih protesta. Vlada je usvojila zaključak o utvrđivanju osnova za memorandum samo dan pre potpisivanja, čime je formalno pripremljen teren za dalje korake. Ovakav redosled odluka često određuje brzinu administrativnog toka prema narednim fazama odobravanja. U konkretnom slučaju, odluke o prostornom planiranju predstavljaju centralnu tačku jer se njima menja status projektne lokacije.
Memorandum obavezuje Srbiju i EU da podstiču blisku saradnju industrijskih aktera, razvijaju „cevovod“ projekata kritičnih minerala i olakšavaju trgovinske i investicione veze duž celog lanca vrednosti EV baterija. Takođe se navodi podrška ekonomskoj bezbednosti EU i Srbije kroz stabilizaciju snabdevanja sirovinama. Ovakve formulacije su operativno značajne jer povezuju rudarske projekte sa industrijskim potrebama nizvodne proizvodnje baterija. Za tržišne učesnike to znači da će kriterijumi kompatibilnosti sa lancima snabdevanja biti sve vidljiviji u narednim regulatornim koracima.
Jadar litijumski projekat godinama je predmet otpora javnosti, pri čemu aktivisti upozoravaju na moguće zagađenje voda i zemljišta. Lokalni stanovnici navode osećaj pritiska od strane Rio Tinta i dovode u pitanje obim koristi za Srbiju u odnosu na globalnu istoriju kontroverznih rudarskih operacija kompanije. Projekat je ranije bio odložen 2022. godine usled protesta, što je pokazalo koliko društveni rizik može uticati na realizaciju. Upravo zato svaka promena planskog ili administrativnog statusa ima neposredan uticaj na percepciju projekta.
I pored ranijeg stavljanja projekta u drugi plan, Rio Tinto je uložio više od 1,2 miliona evra u kupovinu zemljišta na predloženoj lokaciji. Kompanija tvrdi da bi rudnik mogao postati jedan od najvećih evropskih proizvođača litijuma, svrstavajući ga među deset najvećih globalnih dobavljača litijuma po tom scenariju. Takve procene su relevantne za procenu potencijalnog doprinosa evropskom tržištu, ali zavise od daljih tehničkih i regulatornih koraka. U praksi, ulaganja u zemljište često prethode fazama koje zahtevaju dodatna odobrenja.
Litijumsko rudarstvo je hemijski i resursno intenzivno jer podrazumeva izdvajanje velikih količina stenske mase kako bi se dobio materijal pogodan za baterije. EU trenutno gotovo sav litijum nabavlja iz uvoza, dok se potražnja očekuje da poraste 18 puta do 2030. godine i 60 puta do 2050. godine usled širenja električnih vozila i tehnologija zasnovanih na obnovljivoj energiji. Ovi trendovi objašnjavaju zašto se projekti poput Jadara pozicioniraju kao strateška komponenta evropskog lanca snabdevanja baterijama. Istovremeno, intenzitet procesa povećava značaj nadzora nad resursima i upravljanjem uticajima.
U kontekstu podrške koju projekat dobija iz više država, Jadar se predstavlja kao deo šireg evropskog pristupa diverzifikaciji izvora litijuma uz angažovanje partnera iz UK, Australije i SAD-a pored EU. I dalje ostaju otvorena pitanja koja se tiču društvenih odnosa i ekoloških zabrinutosti koje su pokrenule ranije proteste. Memorandum formalizuje okvir saradnje između Srbije i EU bez detaljnog navođenja tehničkih parametara eksploatacije u samom sporazumu koji je opisan kroz dostupne činjenice. U narednim fazama ključne će biti veze između planskog statusa lokacije, industrijskih obaveza izmemoranduma i uslova koji prate realizaciju projekta.
