Velika Britanija je predstavila ambicioznu strategiju za kritične minerale i retke metale, usmerenu na smanjenje zavisnosti od Kine i ublažavanje ekonomskih i geopolitičkih rizika u lancima snabdevanja. Premijer Keir Starmer je naglasio da država više ne može da se oslanja na uzak krug stranih dobavljača za materijale ključne za nacionalnu bezbednost i moderne tehnologije. U fokusu je pre svega jačanje domaće proizvodnje, prerade i reciklaže, uz postavljanje jasnog cilja koncentracije izvora.
U središtu plana nalazi se paket ulaganja od 50 miliona funti namenjen ubrzanju proizvodnje na lokacijama u Kornvolu koje obuhvataju tungsten i litijum. Kornvol se navodi kao dom najvećih evropskih ležišta litijuma, što povećava strateški značaj regiona u kontekstu evropske potražnje za baterijskim metalima. Evropska unija je već identifikovala rudnik volframa u Kornvolu kao kandidata za finansijsku podršku, čime se dodatno povezuje regionalna industrijska baza sa politikom obezbeđenja kritičnih sirovina.
Najava dolazi nakon zaoštravanja odnosa između Kine i EU oko snabdevanja ključnim automobilskim čipovima, epizode koja je pokazala kako kontrola kritičnih materijala može biti korišćena kao poluga političkog uticaja. U tom kontekstu posebno se ističu retki zemni magneti, koji su relevantni za električna vozila, vetroturbine i širok spektar potrošačkih uređaja. Strategija Velike Britanije nastoji da smanji ranjivost koju donosi oslanjanje na pojedinačne geografske izvore u kritičnim segmentima lanca vrednosti.
Razvoj kapaciteta za retke metale i druge kritične minerale predstavlja dugotrajan proces koji zahteva značajan kapital, što je posebno vidljivo u preradi litijuma. Pretvaranje sirovog litijuma u litijum-hidroksid zahteva specijalizovane rafinerijske kapacitete, a Evropa trenutno ima samo jednu takvu fabriku u Nemačkoj koja je godinama i uz velika ulaganja privedena kraju. Ovaj jaz u infrastrukturi prerade utiče na brzinu kojom se sirovinska proizvodnja može pretvoriti u materijale spremne za baterijsku industriju.
Evropski industrijski komesar Stéphane Séjourné je ukazao da Evropa zaostaje za Sjedinjenim Državama u obezbeđivanju kritičnih resursa. Prema njegovim navodima, američko ministarstvo zaduženo za poslovanje kupuje zalihe kritičnih materijala ranije od drugih aktera, često pre nego što se to desi evropskim učesnicima. Takva dinamika tržišnog pozicioniranja dodatno pojašnjava zašto se strategije diverzifikacije sve češće oslanjaju na kombinaciju domaće proizvodnje i ugovorne sigurnosti dobavljačkih lanaca.
Velika Britanija je potpisala sporazum o saradnji u oblasti minerala sa Saudijskom Arabijom, sa ciljem jačanja bezbednosti lanca snabdevanja i stimulisanja stranih investicija. Retki zemni elementi su pritom označeni kao prioritet jer su ključni za pametne telefone, električna vozila, tehnologije obnovljive energije i infrastrukturu data centara koja podržava veštačku inteligenciju. U operativnom smislu, ovakva partnerstva su relevantna jer mogu uticati na dostupnost sirovina i stabilnost nabavki u srednjoročnom periodu.
Strategija uvodi kvantitativno ograničenje: nijedan kritični mineral ne bi trebalo da bude nabavljan tako da više od 60% dolazi od jednog inostranog partnera. Prema podacima britanske vlade, Velika Britanija trenutno proizvodi samo 6% kritičnih minerala koje troši, što ukazuje na visok stepen spoljne zavisnosti. U praksi, taj procenat postavlja merilo koliko brzo će domaća ekstrakcija i prerada morati da se šire kako bi se smanjio rizik koncentracije izvora.
Plan predviđa proširenje domaće ekstrakcije, prerade i reciklaže uz poseban fokus na litijum, nikl, tungsten i retke zemne elemente. Cilj je da Velika Britanija proizvede najmanje 50.000 tona litijuma domaćim putem, što bi trebalo da ojača poziciju zemlje na globalnom tržištu čiste energije i električnih vozila. Starmer je kritične minerale opisao kao osnovu savremenog života i nacionalne bezbednosti, povezujući povećanje domaće proizvodnje sa ekonomskom otpornošću.
Kako globalna potražnja raste za baterijskim metalima poput litijuma, nikla i bakra, britanski strateški pomak dobija dodatnu operativnu težinu kroz pokušaj smanjenja izloženosti geopolitičkom pritisku. U istom periodu EU nastoji da uskladi prioritetne projekte sa finansiranjem kroz identifikaciju rudnika volframa u Kornvolu kao kandidata za podršku. Time se obezbeđenje kritičnih sirovina sve više tretira kao industrijski problem koji uključuje rudarstvo, preradu i regulatorno planiranje kapaciteta.
