Usvajanje Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) od strane Evropske unije u aprilu 2024. godine označilo je značajnu promenu u pristupu rudarenju i snabdevanju mineralima. Ovaj zakon ima za cilj da osigura potrebne sirovine za zelenu energetsku tranziciju, digitalnu ekonomiju i odbrambene sisteme u Evropi, čime se stvara novi okvir za investicije i razvoj domaćih kapaciteta.
Evropa se suočava sa sve većom zavisnošću od uvoza kritičnih minerala, pri čemu su snabdevanja često kontrolisana od strane nekoliko zemalja, posebno Kine. Ova situacija predstavlja značajan ekonomski i bezbednosni rizik, što je dovelo do potrebe za diversifikacijom snabdevanja kroz domaću ekstrakciju, preradu i reciklažu.
Prema CRMA, identifikovano je 34 kritične sirovine koje su ključne za industrijsku konkurentnost, uključujući litijum, nikl, bakar i retke zemljane elemente. Do 2030. godine, EU postavlja ambiciozne ciljeve: najmanje 10% godišnje potrošnje mora dolaziti iz domaće ekstrakcije, a 40% bi trebalo da bude prerađeno unutar EU. Takođe, planira se da ne više od 65% godišnjeg snabdevanja zavisi od jedne van-EU zemlje.
U okviru ovog zakona uvedeni su „Strateški projekti“, koji dobijaju regulatory prednosti kao što su ubrzani rokovi za dobijanje dozvola i prioritetna obrada zahteva. U martu 2025. godine, Evropska komisija je odobrila 47 strateških projekata u 13 država članica, a kasnije je dodato još 13 projekata izvan EU.
Francuska se ističe kao vodeća jurisdikcija sa deset strateških projekata koji obuhvataju ekstrakciju litijuma i reciklažu retkih zemljanih elemenata. U međuvremenu, Španija takođe nastoji da iskoristi svoje domaće mineralne resurse kroz sedam strateških projekata fokusiranih na bakar i nikl.
Nemačka se pozicionira kao ključni igrač u lancu snabdevanja litijumom i baterijama putem nekoliko visoko profilisanih strateških projekata. Belgija se fokusira na reciklažu i urbanu eksploataciju minerala, dok naglašava važnost cirkularne ekonomije kroz projekte koji smanjuju zavisnost od uvoza.
Ubrzana ekspanzija strateških projekata donosi izazove u pogledu konkurentskog prava i regulative. Kompanije moraju da se suoče sa antimonopolskim pravilima i zahtevima za zaštitu životne sredine dok razvijaju svoje projekte.
Zaključak je da Zakon o kritičnim sirovinama predstavlja strukturalnu transformaciju pristupa rudarenju u Evropi. Kritični minerali postaju sve važniji ne samo za ekonomski razvoj već i za nacionalnu sigurnost. Ova promena otvara vrata novim poslovnim prilikama unutar globalnog sektora resursa.
