U Briselu se pripremaju strože mere diverzifikacije koje će smanjiti oslanjanje na kineske dobavljače u strateškim industrijama. Ovaj predloženi okvir može primorati evropske kompanije da nabavljaju ključne industrijske materijale iz više zemalja koje nisu pod kontrolom Kine, što odražava rastuću zabrinutost zbog dominacije Kine nad retkim zemljama, grafitom, galijumom i litijumom.
Evropska strategija za kritične sirovine više nije fokusirana samo na otvaranje rudnika unutar granica EU. Umesto toga, donosioci odluka grade širi sistem koji uključuje strateško skladištenje, dugoročne ugovore o otkupu, partnerstva sa rudarskim kompanijama u saveznim zemljama, reciklažu minerala i diversifikaciju lanaca snabdevanja. Ova transformacija menja način na koji vlade i korporacije gledaju na rudarske resurse, tretirajući ih kao stratešku infrastrukturu.
Projekti vezani za retke zemlje postali su ključni faktor globalne rudarske aktivnosti. Na primer, Critical Metals je potpisao dugoročni ugovor o otkupu sa REalloys vezan za proizvodnju koncentrata iz Tanbreez projekta u Grenlandu, jednog od najvećih neiskorišćenih nalazišta teških retkih zemalja. Ovaj sporazum naglašava hitnost Evrope da obezbedi alternativne snabdevanje van kineskih rafinerijskih sistema.
U međuvremenu, Nemačka je ojačala svoju poziciju u reciklaži retkih zemalja nakon što je Mkango Resources dogovorio akviziciju kompanije Heraeus Remloy, specijalizovane za reciklažu magneta od retkih zemalja. Ovaj potez dodatno učvršćuje posvećenost Evrope stvaranju cirkularne ekonomije minerala.
Tungsten je takođe postao strateški metal odbrane. Allied Critical Metals obezbedio je finansiranje od 40 miliona dolara za svoje projekte Borralha i Vila Verde u Portugalu, sa planovima za prvu proizvodnju koncentrata tungsten do kraja 2026. godine. Važnost tungstena raste jer ga zapadne vlade klasifikuju kao ključni metal za industrijsku sigurnost.
Finci su takođe poslali važnu poruku kada je Terrafame pokrenuo studiju izvodljivosti usmerenu na oporavak skandija u svom pogonu Sotkamo. Ako se projekat razvije komercijalno, Terrafame bi mogao postati jedini proizvođač skandija u Evropi.
Pored Evrope, Australija takođe ubrzano razvija svoje kapacitete kao ključni saveznik u snabdevanju mineralima. Arafura Rare Earths je odobrio projekat Nolans vredan 1.6 milijardi dolara u Severnom Teritoriju, koji će proizvoditi neodimijum i praziodimijum korišćene u električnim vozilima i tehnologijama odbrane.
Evropska unija takođe radi na uspostavljanju prvog koordinisanog strateškog skladišta za kritične minerale. Materijali koji se razmatraju uključuju retke zemlje, tungsten, galijum i grafit. Ova inicijativa predstavlja značajnu promenu politike prema aktivnoj pripremi za krize.
Potražnja za bakrom nastavlja da raste zbog širenja evropskih elektroenergetskih mreža i obnovljivih sistema energije. Kako EU nema dovoljno domaće proizvodnje bakra, evropski kupci sve više traže snabdevanje iz Latinske Amerike, Afrike i Australije.
Kina je već pokazala spremnost da koristi izvozne kontrole kao geopolitičku polugu što dodatno povećava anksioznost na tržištu. Pristup strateškim materijalima sada se sve više smatra korporativnim rizikom na nivou uprave.
Iako Evropa ima ambiciozne ciljeve politike do 2030. godine da obezbedi 10% godišnje potražnje za strateškim mineralima kroz domaću proizvodnju i reciklažu 25%, stručnjaci upozoravaju da nedostaje potrebna finansijska snaga i transparentni sistemi cena kako bi se efikasno konkurisalo Kini i Sjedinjenim Američkim Državama.
Svi ovi razvojni događaji ukazuju na reorganizaciju globalnih rudarskih tržišta oko ranjivosti snabdevanja Evrope. U svetlu rastućih geopolitičkih tenzija, evropska industrija prelazi s diskusija o politici ka direktnim industrijskim akcijama kako bi osigurala pouzdane sirovine potrebne za budućnost.
