Vlada Norveške je odlučila da preuzme kontrolu nad planiranjem projekta Fen, koji se smatra najvećim poznatim nalazištem kritičnih minerala u Evropi. Ova odluka dolazi nakon značajnog unapređenja resursa koje je prošlog meseca objavio developer Rare Earths Norway, koji je povećao procenjene resurse na 15,9 miliona tona oksida retkih zemalja, što predstavlja porast od 81% u odnosu na prethodne procene.
Fen nalazište se nalazi u regionu Telemark i sve više dobija strateški značaj dok Evropa nastoji da smanji zavisnost od Kine, koja dominira globalnim lancima snabdevanja retkim zemljama. Premijer Jonas Gahr Støre je izjavio da bi ovaj projekat mogao igrati ključnu ulogu u jačanju otpornosti snabdevanja u regionu.
Oslo je reagovao na zahtev lokalnih vlasti zbog zabrinutosti da bi sukobi oko korišćenja zemljišta i konkurentski nacionalni interesi mogli odložiti realizaciju projekta. U celoj Evropi, veliki infrastrukturni i resursni projekti često se suočavaju sa otporom ekoloških grupa i poljoprivrednika, što komplikuje vremenske okvire za dobijanje dozvola. Preuzimanjem kontrole nad procesom planiranja, norveška vlada ima za cilj da ubrza odobrenja i uskladi konkurentske interese.
Oko 19% resursa iz Fen nalazišta čine neodimijum i praseodimijum (NdPr), dva elementa retkih zemalja koja su ključna za proizvodnju trajnih magneta koji se koriste u električnim vozilima, vetroturbinama, potrošačkoj elektronici i sistemima odbrane. Ovi materijali su centralni za evropski napor ka elektrifikaciji i dekarbonizaciji, čime dodatno povećavaju stratešku relevantnost projekta.
Trenutno Evropa nema aktivne rudnike retkih zemalja, što region čini zavisnim od uvoza, posebno iz Kine. Razvoj Fen nalazišta mogao bi predstavljati značajan korak ka izgradnji domaće baze snabdevanja, iako vremenski okviri ostaju dugi. Rare Earths Norway je naznačio da bi proizvodnja mogla početi krajem 2031. godine, sa očekivanom godišnjom proizvodnjom od oko 800 tona NdPr do 2032. godine, što bi odgovaralo otprilike 5% potražnje Evropske unije.
Ovaj projekat osvetljava širu napetost širom Evrope: potrebu za ubrzanjem razvoja kritičnih minerala uz istovremeno rešavanje ekoloških i društvenih briga. Odluka Norveške da centralizuje planiranje sugeriše da su vlade sve spremnije da prioritetizuju strateške projekte vezane za resurse, čak i kada otpor lokalnih aktera nastavlja da oblikuje vremenske okvire.
