Nemačka se suočava sa sve većim strateškim izazovima u pristupu kritičnim sirovinama koje su od suštinskog značaja za njenu industrijsku bazu, energetsku tranziciju i sektor odbrane. U svetlu rastuće globalne konkurencije za resurse poput litijuma, nikla i bakra, Berlin preispituje da li bi trebalo da olabavi svoja ustavna ograničenja na javno zaduživanje kako bi finansirao agresivniju strategiju obezbeđivanja sirovina.
Tokom nedavnih poseta Pekingu, nemački kancelar je bio u pratnji više od 30 izvršnih direktora vodećih industrijskih firmi, gde je ključno pitanje bilo obezbeđenje pristupa lancima snabdevanja. Kina dominira globalnom obradom i rafinacijom kritičnih minerala, a njene izvozničke kontrole su dodatno naglasile strukturnu zavisnost Evrope.
Jedan od najjasnijih primera je germanijum, čiji su izvozi iz Kine prošle godine opali za skoro 60%. Ovaj metal je ključan za infrastrukturu optičkih vlakana, proizvodnju poluprovodnika i vojne aplikacije. Ova situacija je dodatno pojačala zabrinutosti da bi zavisnost Nemačke od sirovina mogla ugroziti njene ambicije u oblasti čistih tehnologija i modernizacije odbrane.
U središtu ove rasprave nalazi se nemačka ustavna „dužnička kočnica“ koja strogo ograničava novo zaduživanje. Iako je pravilo delimično ublaženo u poslednjim godinama, posebno zbog povećanja troškova odbrane, postavlja se pitanje da li bi sigurnost kritičnih sirovina mogla biti jednako strateška.
Pojedini zagovornici reformi tvrde da bez garantovanog pristupa ključnim sirovinama kao što su litijum i bakar, ekonomski i bezbednosni temelji Nemačke su ugroženi. S druge strane, kritičari upozoravaju da bi proširenje izuzetaka od dužničke kočnice moglo oslabiti dugoročnu fiskalnu stabilnost.
U oktobru 2024. godine, Berlin je pokrenuo državni fond za sirovine sa početnim iznosom od 1 milijarde evra. Ovaj fond ima za cilj podršku projektima kroz celu vrednosnu mrežu – od rudarstva do reciklaže. Do sada je podneto više od 40 predloga, ali je samo oko 150 miliona evra odobreno za projekte.
Na nedavnoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, ministar finansija Lars Klingbeil naglasio je da će obezbeđenje pristupa kritičnim sirovinama zahtevati značajne javne resurse. Ministar odbrane Boris Pistorius dodao je da će smanjenje zavisnosti od Kine u strateški vitalnim lancima snabdevanja koštati „mnoge milijarde“.
Dok neki smatraju da više zaduživanje nije rešenje, drugi ukazuju na spore procedure dozvola i složene regulative kao stvarne prepreke. Advocati strukturnih reformi naglašavaju potrebu za dubljom saradnjom unutar Evrope kako bi se diversifikovale partnerske veze sa zemljama bogatim mineralima.
Ako se uzmu u obzir trenutni izazovi i globalna konkurencija za pristup ključnim mineralima kao što su litijum i bakar, jasno je da Nemačka mora doneti ključne odluke koje će oblikovati njen ekonomski budućnost i njen položaj u evropskom modelu industrije.
