Horizon Europe, sa budžetom od 93,5 milijardi evra za period 2021–2027, igra ključnu ulogu u ovoj strategiji. Oko 11 do 13 milijardi evra iz ovog programa je usmereno na tehnologije vezane za rudarstvo, reciklažu i napredne materijale. Ova sredstva se distribuiraju kroz različite sektore kao što su klima, energija i digitalna industrija, čime se smanjuje vidljivost rudarstva kao posebnog segmenta.
EIT RawMaterials je još jedan važan instrument koji omogućava bržu komercijalizaciju inovacija u industriji. Od svog osnivanja 2014. godine do danas, mobilisao je više od 3,6 milijardi evra javnih i privatnih investicija. Projekti podržani ovim programom često prelaze iz laboratorijskih faza u industrijsku proizvodnju u roku od pet do sedam godina, fokusirajući se na oblasti poput obrade litijuma i reciklaže baterija.
Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) označava prekretnicu sa identifikacijom 47 strateških projekata širom EU koji obuhvataju vađenje, obradu i reciklažu ključnih materijala kao što su litijum, bakar i nikl. Procene pokazuju da će ukupni kapital potrebnih za ove projekte iznositi između 25 i 30 milijardi evra.
Finansijski kapaciteti Evropske investicione banke (EIB) takođe igraju značajnu ulogu u ovom procesu. Između 2021. i 2024. godine EIB je obezbedio između 18 i 20 milijardi evra za projekte vezane za kritične materijale i infrastrukturu reciklaže. Očekuje se da će dodatnih 25 do 30 milijardi biti dostupno za period od 2025. do 2030. godine.
Iako ova ogromna mobilizacija sredstava ostaje politički tiha zbog osetljivosti teme rudarstva i ekoloških pitanja, ona predstavlja ključnu priliku za industriju da se prilagodi novim regulativama i tržišnim zahtevima. Ulaganja su usmerena ka održivom razvoju i inovacijama koje će oblikovati budućnost evropske ekonomije.
Na kraju, očekuje se da će EU do 2030. godine mobilisati između 250 i 300 milijardi evra u sektoru mineralnih resursa, čime će stvoriti dugoročne mogućnosti za kompanije koje razumeju kako funkcioniše ovaj sistem finansiranja.
