Evropska komisija istražuje različite regulativne alate koji bi mogli obavezati evropske industrije da smanje zavisnost od kineskih lanaca snabdevanja za kritične sirovine. Ove diskusije su deo šireg napora za jačanje industrijske otpornosti u sektorima kao što su proizvodnja baterija, obnovljiva energija, napredna tehnologija i odbrambena proizvodnja, gde se siguran pristup sirovinama sve više smatra strateškom neophodnošću.
Debata je usko povezana sa strategijom Evropske unije o kritičnim sirovinama vrednom 3 milijarde evra, koja kombinuje javno finansiranje, brže procese dobijanja dozvola i potencijalne mere na strani potražnje. Iako su donosioci politika izbegli da predlože obavezne kvote za nabavku, aktivno istražuju mehanizme koji bi podstakli diverzifikovanu nabavku i ohrabrili razvoj kapaciteta za rudarstvo, preradu i rafinaciju u Evropi.
Reakcija industrije je bila oprezna. Poslovne grupe upozoravaju da bi obavezni zahtevi za nabavku mogli povećati troškove i poremetiti dobro uspostavljene lance snabdevanja ako budu uvedeni previše naglo. Međutim, mnoge strateške industrije priznaju da postaje sve teže ignorisati geopolitički rizik povezan sa visokom koncentracijom spoljašnjih dobavljača, posebno kako globalna konkurencija za litijum, retke zemlje i metale za baterije postaje intenzivnija.
Ako se implementiraju, ove mere bi označile značajnu promenu u industrijskoj politici EU, prelazeći sa pretežno tržišno vođenog modela ka intervencionističkom okviru koji ima za cilj očuvanje dugoročne sigurnosti snabdevanja i strateške autonomije.
