Ministar industrije Kazahstana, Kanat Šarlapajev, ističe ključnu razliku: „Vrlo često mešamo dostupnost sa pouzdanošću.“ Ova izjava osvetljava izazove sa kojima se suočavaju globalni lanci snabdevanja, posebno dok Evropa prolazi kroz zelenu tranziciju.
Studija iz 2023. godine, koju je sprovela Brookings Institucija, otkriva da Kina proizvodi približno 60% retkih zemnih elemenata u svetu. Pandemija COVID-19 je pokazala rizike prekomerne zavisnosti od jednog regiona za ključne zalihe, a kako potražnja za ovim materijalima raste, Evropa mora preispitati svoje strategije nabavke.
U tom kontekstu, Kazahstan se pojavljuje kao ključni saveznik. Šarlapajev napominje da je Evropa, tokom decenija, postepeno preselila industriju van svog regiona i tako izgubila vitalne proizvodne kompetencije. To je dovelo do novog trenda, nazvanog „friendshoring“ (relokacija industrije kod geopolitičkih saveznika), koji podrazumeva premeštanje proizvodnje ka saveznicima radi obezbeđivanja sigurnog lanca snabdevanja, dajući prednost pouzdanosti u odnosu na samu dostupnost.
Izgradnja snažnog savezništva
Kazahstan je već pokazao posvećenost stabilizaciji evropskog snabdevanja energijom, postavši četvrti po veličini energetski trgovinski partner Nemačke. Geografski, ima prednosti jer je bliži Evropi nego Kina ili glavni dobavljači iz Južne Amerike, što može doprineti smanjenju troškova transporta i emisija.
Bogati resursima
Kazahstan je zaista bogat mineralima. „Ili imate geološki blagoslov ili ne“, ističe Kanat, a zemlja pripada ovoj prvoj kategoriji. Od 30 elemenata koje je EU navela kao kritične sirovine (CRM), Kazahstan poseduje zalihe 17 ili 18.
Zemlja drži značajne udele na tržištu u različitim mineralima, uključujući 20% svetskog tržišta svemirskog titanijuma, 10% manganskog sulfata, 30% svetske ponude berilijuma i oko 17% renijuma. Pored toga, Kazahstan je jedanaesti najveći proizvođač bakra u svetu, odmah iza Čilea, koji vodi sa oko 27% globalne proizvodnje.
Jačanje prerađivačkih kapaciteta
Dugoročna vizija Kazahstana za rudarski sektor uključuje jačanje prerađivačkih kapaciteta kako bi se povećala domaća vrednosna proizvodnja. Šarlapajev naglašava važnost lokalne prerade: „Ako bismo ekstrahovali taj koncentrat i zatim ga izvozili u inostranstvo, deo vrednosti bi se izgubio za zemlju koja obrađuje naš koncentrat.“
Razvijanjem svoje prerađivačke infrastrukture, Kazahstan teži da zadrži više vrednosti u zemlji i stvori radna mesta unutar regionalnih ekonomija. Trenutno rudarski sektor doprinosi između 12% i 15% BDP-u Kazahstana, koji se procenjuje na oko 270 milijardi dolara (249 milijardi evra), i Šarlapajev je uveren da će taj doprinos rasti.
Zaključak
Dok Evropa nastoji da diverzifikuje svoje lance snabdevanja i smanji oslanjanje na Kinu, strateško partnerstvo sa Kazahstanom moglo bi odigrati ključnu ulogu u obezbeđivanju kritičnih minerala neophodnih za zelenu tranziciju. Iskorišćavanjem svojih geoloških prednosti i jačanjem prerađivačkih kapaciteta, Kazahstan je spreman da postane važan igrač na evropskom putu ka održivosti.
