„Fajnenšel tajms“ (Financial Times) objavio je pismo koje je potpisalo više od 40 stručnajka i organizacija civilnog društva iz Srbije povodom objave članka u tom listu „Srbija spremna da da zeleno svetlo rudniku litijuma Rio Tinta“.
U pismu se navodi da članak koji je objavljen 17. juna pokazuje da su „EU i njeni politički lideri voljni da zažmure na jedno oko i ignorišu volju lokalnog stanovništva saradnjom sa i neliberalnim liderom Vučićem“.
Potpisnici smatraju da Fajnenšel tajms „priznaje da Vučić i EU igraju geopolitičku igru koja zahteva nametanje sumnjivog rudnika stotinama hiljada ljudi u Srbiji koji ga ne žele“, izveštavajući da „posle opštinskih izbora srpska vlada očigledno veruje da ima čist put da nastavi sa projektom Jadar“ i da je njegovo otkazivanje bila ‘politička odluka’ – da se izbegnu nemiri uoči izbora“.
„Da postoji ‘zeleno rudarenje’, onda ne bi bilo potrebe za skupim PR vežbama, poput privatno finansiranog i sprovedenog radnog nacrta studije ‘Procena uticaja na životnu sredinu’, bez pravnog legitimiteta, koju je Rio Tinto objavio u Srbiji prošle nedelje, a nije deo nijedne srpske (ekološke) regulatorne procedure“, piše u pismu.
Takođe se navodi, da predsednik Vučić ne može da „da zeleno svetlo“ Rio Tintu jer projekat nema zakonsku osnovu, sve dozvole su mu poništene, ali i zato što je to van njegove pravne nadležnosti kao predsednika.
„Mi u Srbiji nismo geopolitički šahovski pioni na periferiji Evrope koji treba da se žrtvuje da bi Brisel, Berlin i Pariz mogli da promovišu stilove života koji su znatno iznad globalnog proseka kada je u pitanju energetska potrošnja uz stalno slabljenje klimatskih ciljeva. Mi smo veoma gostoljubiv narod, pa ako dođu delegati iz EU sledećeg meseca, dolaze na ajvar i rakiju. Ali litijum će ostati u plodnom tlu da nas hrani“, istaknuto je u pismu.
U pismu piše i da postoji nešto za šta možemo da zahvalimo Rio Tintu, a to je što nas je ujedinio sa ekološki svesnim ljudima iz cele Evrope i šire.
„Sa peticijama i pismima protiv ovog projekta koji privlače preko pola miliona potpisnika iz više od 35 zemalja, Evropa treba da se pomiri sa činjenicom da mi, ljudi, uzimamo stvari u svoje ruke. Korporativno zauzimanje naše najplodnije zemlje nije moguće i mi ćemo zaštiti ovu zemlju svim sredstvima kojima raspolažemo“, navodi se kao zaključak.
Potpisnici pisma su pored ostalih akademici Bogdan Šolaja, Slobodan Vukosavić i Milan Damnjanović, profesori Ratko Ristić i Zoran Radovanović, predstavnici udruženja „Marš sa Drine“, udruženje „Eko Surdulica“.
Izvor : N1
