Podaci Svetskog saveta za zlato otkrivaju da je do sada na planeti iskopano oko 210.000 tona zlata, a da je još svega četvrtina od toga ostala skrivena pod zemljom. Procenjuje se da se od te količine, u srpskim rudnicima krije još oko 700 tona. Kompanije širom sveta konstantno su u potrazi za novim rezervama, a veliki broj njih uveliko „zlatnu žilu” traži u Srbiji. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno 31 firma vrši primenjena geološka istraživanja zlata i pratećih metala na teritoriji Srbije. To je gotovo dva puta veći broj tragača za ovim plemenitim metalom nego pre godinu dana.
– Zlato se najčešće javlja u asocijaciji sa bakrom, a eksploataciju rude, iz koje se između ostalog dobija i zlato, vrše tri kompanije – kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Uvode se nova pravila – ušteda za pčelare i do sto evra
– Prema bilansu mineralnih sirovina sa stanjem na kraju 2022. godine, koji je uradio Geološki zavod Srbije, dokazane rezerve ukupno rude bakra, zlata i pratećih metala iznose oko 1,7 milijardi tona. Zlata imamo slično kao u okruženju
Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kaže da je Srbija bogata zlatom na nivou zemalja u okruženju, poput Bugarske i Rumunije.
– Podaci o ukupno procenjenoj količini mineralnih resursa zlata u Srbiji su različiti. Kreću se u rasponu od 625 do više od 750 tona. U ležištima bakra u eksploataciji, nalazi se više od 350 tona. Preostale količine su vezane za ležišta u kojima je zlato glavna rudna komponenta. Deo njih se geološki istražuje, dok je u drugima koja su bila u eksploataciji, obustavljena uglavnom zbog otežanih uslova eksploatacije, male količine rudnih rezervi i drugih razloga – kaže prof. Jelenković.
Kako naš sagovornik objašnjava, ekonomski vrlo značajne količine zlata koje se eksploatišu su u ležištima bakra na prostoru istočne Srbije, a najveća među njima su Majdanpek i Bor, kao i novopronađeno ležište svetkih razmera Čukaru Peki. Za razliku od mineralnih resursa, rudne rezerve zlata su procenjene količine zlata za koje je dokazana tehnička efikasnost i ekonomska efektivnost, ali ne ekološka prihvatljivost eksploatacije.
Smatra se da je od ukupne količine mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije trenutno moguće eksploatisati oko 215 tona zlata, odnosno da je upravo to količina rudnih rezervi zlata.
Profesor Jelenković kaže da je godišnja proizvodnja zlata iz ležišta bakra u Srbiji 1,2 – dve tone, dok je ranijih godina iznosila i do pet tona. Znatno veći mineralni resursi zlata i veći obim proizvodnje potiče iz ležišta i rudnika koji se nalaze na teritoriji Turske, Bugarske, Finske, Švedske… Iz ležišta zlata Turske je 2020. godine proizvedeno oko 38 tona zlata, Bugarske 10 tona, Finske 13,5 tona, Švedske 8,1 tona…
Georgi Hristov, koji se bavi ivnesticionim zlatom „Taveks zlato i srebro” dodaje i to da je svetski najveći proizvođač zlata Kina, koja proizvodi oko 330 tona godišnje. Iza njih su Australija i Rusija koje obe proizvode oko 320 tona godišnje. Zatim Kanada sa oko 220 tona i onda Amerika koja proizvodi oko 170 tona godišnje.
– Od ukupne količine zlata u opticaju na svetu, oko 96.000 tona je u formi nakita, kao investiciono zlato čuva se oko 47.000 tona zlata, centralne banke drže oko 36.000 tona zlata u svojim trezorima, a ostalih 30.000 tona se koristi za industrijske, medicinske i druge svrhe – zaključuje Hristov, prenosi Politika.
