Sa rastućim zahtevima energetske tranzicije, elektromobilnosti i digitalizacije, globalni apetit za mineralima i metalima raste. Nemačka je svesna svoje zavisnosti od doslednog snabdevanja sirovinama koje su od vitalnog značaja za sektore poput mašinstva, automobilske i hemijske industrije. Svaki nedostatak sirovina može ugroziti proizvodnju osnovnih dobara.
Trenutno, samo deo sirovina koje se koriste u Nemačkoj i širem evropskom industrijskom sektoru nabavlja se iz domaćih izvora. Nemačka agencija za mineralne resurse izveštava da je Nemačka 2022. godine uvezla metale u vrednosti od 121,7 milijardi evra, a ta cifra je u porastu.
Kina se u poslednje dve decenije pojavila kao centralno čvorište za globalne lance snabdevanja metalom. Narodna Republika je glavni snabdevač raznim mineralnim sirovinama neophodnim za Evropu. Evropska unija, na primer, nabavlja skoro 100 odsto svojih retkih zemalja iz Kine, što ukazuje na visoku zavisnost.
Evropska komisija preduzima korake za rešavanje ovih izazova kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), predložen u martu 2023. CRMA ima za cilj jačanje domaćeg rudarstva i prerade unutar EU, proširenje kapaciteta za reciklažu i diversifikaciju uvoza kritičnih sirovina. EU takođe nastoji da uspostavi nova partnerstva i smanji zavisnost od pojedinačnih zemalja.
Sjedinjene Države, kroz inicijative kao što su Zakon o smanjenju inflacije i Partnerstvo za bezbednost minerala (MSP), aktivno obezbeđuju svoje lance snabdevanja sirovinama. Kina nastavlja da vrši svoj uticaj, podržavajući projekte industrijalizacije u Africi i jačajući svoju ulogu u projektima solarne industrije.
Čak i Saudijska Arabija ulaže značajna sredstva u razvoj mineralnih resursa u okviru svoje „Vizije 2030“. Zemlje globalnog juga bogate resursima prepoznaju geopolitičku konkurenciju kao priliku da se prevaziđu puki dobavljači i uspostave faze industrijske proizvodnje unutar svojih granica.
Kao odgovor, EU uspostavlja strateška partnerstva o sirovinama sa raznim zemljama, uključujući Argentinu, Kanadu, Čile, Demokratsku Republiku Kongo, Grenland, Kazahstan, Namibiju, Ukrajinu i Zambiju. Međutim, kako globalna trka za partnerstvima u sirovinama dobija na zamahu, EU mora da upravlja složenošću međunarodne saradnje i osigura koordinisan pristup među državama članicama.
Dok su finansijska sredstva neophodna u ovoj trci, strateške spoljnopolitičke odluke su podjednako ključne. EU treba da se uključi u dijaloge sa potencijalnim partnerima u sirovinama, uzimajući u obzir njihove ekonomske interese i industrijsku politiku. Konkurencija za sirovine nije samo novac, zahteva nijansiran i proaktivan spoljnopolitički pristup da bi se obezbedio evropski pristup osnovnim resursima.
Izvor: miningwatch.news
