Masovna proizvodnja električnih automobila koje pokreću litijumske baterije s jedne strane, i manjak ležišta za eksploataciju s druge, u poslednjih nekoliko godina doveli su do povećanja potražnje za ovom sirovinom.
Trenutno je aktivan 101 rudnik litijuma što nije dovoljno, pa se osim Australije i Latinske Amerike koje važe za najveće proizvođače, razmatraju i potencijalna nova nalazišta.
„Evropa se pojavila kao potencijalni proizvođač litijuma. Šest veoma značajnih ležišta litijuma se nalazi u Evropi, plus još jedno u Velikoj Britaniji. Sva su aktivna ili aktivirana, pa se ili vrše ispitivanja ili kao u Austriji je već počela eksploatacija“, ističe Čedomir Beljić sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, navodi da je „u SAD objavljeno da je na granici Arizone pronađeno ležište za koje smatraju da će biti jedno od najvećih na svetu“.
U slučaju da litijuma ne bude dovoljno uprkos novim nalazištima, naučnici rade na istraživanju alternativa. U budućnosti, baterije za mobilne telefone i električne automobile mogle bi da se prave na bazi kalcijuma i natrijuma.
„Njihova dobra osobina je što su izvori tih materijala daleko rasprostanjeniji nego što su ležišta litijuma. Kalcit se dobija iz kalcijum karbonata koji imate na sve strane. Trenutno ovaj natrijum koji se dobija za potrebe izrade baterija, njihov izvor je morska ili kamena so“
O značaju litijuma na svetskom tržištu govori i njegova cena. Od 2010. godine do danas vrednost tone litijum karbonata skočila je oko sedam puta, pa sagovornici Euronews Srbije procenjuju da će ona ostati visoka uprkos ovogodišnjem padu koji se dogodio zbog smanjenja prodaje električnih automobila u Kini.
Liitijum nije materijal koji je sada odjednom ponestao, kaže za Euronews Srbija Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta.
„Koristio se vrlo malo, ljudi su znali gde ga ima, ali ga nisu eksploatisali, nikome nije trebao. Sa potrebom proizvodnje struje iz novih izvora, pojavila se potreba za materijalima koji nam generalno nisu bili toliko značajni“, istakao je.
„Zato je odjednom u poslednjih nekoliko godina počela potraga za litijumom. Kina drži skoro celo svetsko tržište, a Evropa da bi ostvarila svoj cilj do 2050. mora preći na obnovljive izvore. Napravljene su strategije, i Evropi nije ideja da kupuje nečije, već da traži svoje“, objasnio je Jovović.
Dok je Kina globalni proizvođač vozila i baterija, pa sa te starne ima svojih problema, Evropa ima drugi problem jer želi da postane potpuno klimatski neutralna, a nije imala nijedan rudnik, kaže Jovović. Smatra da to aktuelizuje pitanje zaliha i eventualne eksploatacije litijuma u Srbiji, ali dodaje i da je „neophodno da počnemo da razgovaramo“.
„Prekid projekta nije rešenje, ni ona grupa koja se protivi celom projektu takođe nije rešenje. U nekom trenutku koji je bio najnepotrebniji, zaustavili smo razgovore. Imamo teze jednih koji puštaju potpuno besmislene podatke u etar, i državne organe koji samo kukaju jer je to zaustavljeno“, ističe Jovović.
„Moramo da se vratimo u ekonomsko-tehničke vode i razgovaramo. Projekat nije mogao da bude javan kada je bio na niskom tehničkom nivou. Ni u jednom trenutku nismo bili u prilici da razgovaramo o tome. U Španiji i Portugalu su javne rasprave dovele do usavršavanja tehničkog rešenja, što ne znači da će se ti projekti tamo i završiti, ali potreban je taj nivo razgovora“, kaže sagovornik Euronews Srbije.
Govoreći o potencijalnim alternativama litijumu koje se pominju u javnosti, Jovović napominje da ništa od toga još nije u fazi komercijalizacije, za razliku od litijumskih baterija.
„Čak i vodonik zahteva velike količine litijuma zbog skladištenja. Litijum je sigurno u igri u dugom vremenskom periodu. Kada bi se rešio problem fuzije, svi bi bili zadovoljni, ali trenutno ništa drugo nije blizu ovom komercijalnom nivou“, zaključuje Jovović.
