Srbija je poslednjih godina privukla pažnju zbog svojih potencijalnih resursa litijuma i razvoja litijumskih projekata. Litijum je ključni element koji se koristi u proizvodnji baterija za električna vozila (EV) i sistema za skladištenje energije, što ga čini vrednim resursom u globalnoj tranziciji ka čistijoj energiji.
Jedan od najistaknutijih litijumskih projekata u Srbiji je litijumski projekat Jadar, koji se nalazi u zapadnom delu zemlje. Procenjuje se da je ležište Jadar jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu, sa značajnim količinama litijuma, borata i jadarita, minerala jedinstvenog za region. Projekat razvija Rio Tinto, multinacionalna rudarska kompanija, i ima potencijal da značajno doprinese proizvodnji litijuma u Srbiji.
Osim projekta Jadar, u Srbiji se odvijaju i druge aktivnosti istraživanja litijuma. Nekoliko kompanija je dobilo dozvole za istraživanje za istraživanje i procenu potencijalnih nalazišta litijuma u različitim regionima zemlje. Ovi istraživački napori imaju za cilj otkrivanje novih resursa litijuma i širenje industrije litijuma u Srbiji.
Vredi napomenuti da se litijumski projekti često suočavaju sa ekološkim i društvenim razmatranjima. Angažovanje zainteresovanih strana, procene uticaja na životnu sredinu i održive rudarske prakse su ključni elementi kojima se treba baviti kako bi se obezbedio odgovoran razvoj ovih projekata.
Industrija ekstrakcije litijuma
Industrija litijuma širom sveta je doživela značajan rast i transformaciju zbog sve veće potražnje za litijum-jonskim baterijama u različitim sektorima. Primarni pokretač ove potražnje je porast električnih vozila (EV) jer vlade i potrošači traže čistije energetske alternative. Litijum-jonske baterije su ključne za EV, što dovodi do porasta potražnje za litijumom.
Tržište električnih vozila takođe je doživelo izuzetan rast, sa zemljama i proizvođačima automobila koji su se obavezali da postepeno ukidaju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Ovo je dodatno podstaklo potražnju za litijumom. Pored toga, sektor skladištenja energije, kako na nivou mreže, tako i za stambenu i komercijalnu upotrebu, doprineo je širenju industrije.
Istorijski gledano, proizvodnja litijuma je bila koncentrisana u zemljama poput Australije, Čilea i Kine, ali druge zemlje poput Argentine, Kanade i Sjedinjenih Država povećavaju svoju proizvodnju kako bi zadovoljile rastuću potražnju.
Napredak u tehnologiji litijum-jonskih baterija i alternativnim metodama ekstrakcije litijuma se kontinuirano istražuju kako bi se poboljšale performanse, bezbednost i efikasnost. Međutim, industrija se suočila sa nestabilnošću cena zbog neravnoteže ponude i potražnje i promene vladinih politika, posebno tokom pandemije Covida.
Projekat rudarstva Jadar
Priča o ležištu Jadar počinje geološkim istraživanjima u Srbiji. Početkom 2000-ih,
istraživači Srpske akademije nauka i umetnosti otkrili su jedinstveni mineral jadarit u dolini Jadra, koji se nalazi u zapadnom delu zemlje. Utvrđeno je da jadarit sadrži značajne količine litijuma i borata, što ga čini izuzetno vrednim otkrićem.
Prepoznajući potencijal ležišta Jadar, u projekat se uključila britansko-australijska
rudarska kompanija Rio Tinto. Rio Tinto, poznat po svojoj međunarodnoj ekspertizi u istraživanju i razvoju minerala, video je priliku da iskoristi rastuću potražnju za litijumom, posebno za proizvodnju baterija na tržištu električnih vozila u nastajanju.
Rio Tinto je sproveo opsežna geološka istraživanja i kampanje bušenja u dolini Jadar kako bi procenio količinu i kvalitet resursa litijuma i borata. Rezultati su potvrdili prisustvo značajnog nalazišta sa procenjenim rezervama od milion tona litijuma i značajnim količinama borata.
Sa obećavajućim nalazima, Rio Tinto je pokrenuo proces dobijanja neophodnih dozvola i licenci za razvoj litijumskog projekta Jadar. Kompanija je sprovela sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu, angažovala se sa lokalnim zajednicama i zainteresovanim stranama i blisko sarađivala sa srpskim vlastima kako bi obezbedila usklađenost projekta sa regulatornim zahtevima.
Vlada Srbije i Rio Tinto potpisali su 24. jula 2017. Memorandum o razumevanju u kojem su navedeni uslovi njihove buduće zajedničke saradnje u cilju početka rudarstva 2023. godine. Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, i Simon Klust, generalni direktor dotične divizije za Rio Tinto, obojica su potpisali memorandum. Pakt je potpisan pred predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić. Prema rasporedu, Rio Tinto je uložio ukupno 90 miliona dolara u projekat 2017. koji je uključivao testiranje uzoraka u Sjedinjenim Državama. Ove analize su pokazale da ruda u ležištu Jadar sadrži 15,4% bor-oksida i 1,86% litijum-oksida. Planirano je da izgradnja mašinerije potrebne za eksploataciju i preradu industrijske rude počne 2020. godine.
„Naporno radimo na uspostavljanju odnosa poverenja i poštovanja sa zajednicama Jadra, uključujući vlasnike zemljišta, Vladu Republike Srbije i sve druge relevantne aktere kao što su nevladine organizacije i organizacije civilnog društva. Mi ostajemo posvećeni optimizaciji ekonomskih i društvenih koristi uz minimiziranje svih negativnih uticaja na zajednicu i životnu sredinu.”– rekla je Marni Finlejson, generalni direktor kompanije Rio Tinto Battery Minerals.
Projekat Jadar ima za cilj da primeni napredne tehnike rudarstva i obrade za ekstrakciju litijuma i borata iz ležišta. Rio Tinto planira da izgradi podzemni rudnik i postrojenje za preradu za ekstrakciju litijum koncentrata i proizvodnju litijum karbonata za baterije, koji je ključna komponenta za proizvodnju litijum-jonskih baterija.
Iako projekat Jadar predstavlja uzbudljive mogućnosti za srpsku industriju litijuma i privredu zemlje u celini, on se takođe suočio sa nekim izazovima. Izražena je zabrinutost za životnu sredinu, prvenstveno u vezi sa korišćenjem vode i uticajem na lokalni ekosistem. Rio Tinto je radio na rešavanju ovih problema i obavezao se na implementaciju održivih praksi tokom životnog ciklusa projekta.
Neočekivani zastoj
Vreme početka eksploatacije litijuma u Jadarskom kraju je stalno odlagano jer su se pripreme odugovlačile. Sredinom januara 2022. godine, anglo-australijska kompanija ga je ponovo odložila za 2027. Protiv rudarskih priprema protestovali su i meštani i ekološki aktivisti, koji su izrazili zabrinutost zbog narušavanja ekologije i kvaliteta vode u okolini grada Loznice. Vlada Srbije odlučila je da kompaniji Rio Tinto ukine dozvolu za skupljanje litijuma u Srbiji 20. januara 2022.
Vlada je, prema rečima premijera Srbije, ispoštovala sve zahteve ekoloških
organizacija, što je izazvalo velike demonstracije kojima su koordinirali „Ekološki
ustanak“, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), građanska platforma „Akcija“ „Ne davimo Beograd“ i dr.
Međutim, premijerka Srbije je zatim nastavila sa optuživanjem Zapada i stranih
fondacija koje stoje iza ekoloških organizacija za licemerje, jer su se protivili projektu koji je očigledno bio protiv rastućeg globalnog uticaja Kine. Prema rečima Brnabićeve, Rokfeler fondacija, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Fondacija za otvoreno društvo, Nacionalna zadužbina za demokratiju, Edge Funders Alliance i mnogi drugi su najveći donatori ekoloških organizacija iza protesta.
Budući scenario
Nedavno je nemački tabloid Hadensblatt objavio poverljivu listu sa 20 investicija koje je Nemačka promovisala u okviru projekta „Global Gateway“. Berlin trenutno ima planove za projekte uključujući veliku solarnu elektranu u Bocvani i Namibiji, železnicu koja povezuje obalu Gane sa Burkinom Faso koja nema izlaz na more i vetropark u bliziniglavnog grada Akre.
List takođe tvrdi da je projekat „Global Gateway” fokusiran i na Balkan. Da bi se
povećala evropska proizvodnja baterija i smanjila zavisnost od Kine u pogledu sirovina, u Bosni i Hercegovini bi se razvila vetropark, dok bi se u Srbiji promovisala ekstrakcija litijuma. Inicijative u Uzbekistanu i razvoj autoputeva koji povezuju Laos, Vijetnam i Tajland uključeni su u projekat za povećanje uticaja EU u Aziji. Sličan predlog se pravi i za Latinsku Ameriku, koja je bogata sirovinama potrebnim za zelenu tehnologiju.
Treba napomenuti da je Berlin tu ideju izneo i ranije, jer je bivša kancelarka Angela Merkel ranije izjavila da je Srbija izvor interesovanja za njenu naciju u pogledu vađenja i proizvodnje litijuma. Otuda, ono što mnogi analitičari počinju da veruju jeste da bi rudarski projekat Jadar mogao da se nastavi pod novim smernicama i finansiranjem.
