Porodica Aide Fernandes generacijama živi u selu smeštenom u severnim planinama Portugala. Ovde su se bavili stokom i uzgajali grožđe u bujnim zelenim poljima. Zatim su usledili šumski požari 2010. godine, simbol klimatskih promena koje muče Evropu. Ipak, tokom vremena, priroda se oporavila, povrativši svoju vitalnost.
Međutim, nametnula se nova pretnja, ovoga puta ne od prirode već od ljudske intervencije. Industrija rudarstva litijuma, uz podršku nacionalne vlade, nastoji da transformiše ovaj udaljeni region u proizvođača litijuma za evropsku industriju električnih vozila. Kako su kopači zadirali u zajedničku zemlju, Fernandes se pojavila kao vođa u otporu protiv rudarstva, simbolizujući Davida koji se suočava sa Golijatima od korporativnog interesa i državne moći.
Privlačnost litijuma, nazvanog „belo zlato“ zbog njegove ključne uloge u tehnologijama čiste energije, pokrenula je ovaj sukob. Evropa, koja ima za cilj energetsku nezavisnost i klimatske ciljeve, zainteresovana je za domaću proizvodnju litijuma. Ali žurba za litijumom se sukobila sa zabrinutošću lokalnog stanovništva, koje se plaši ekološke štete i zagađenja vode.
Usred pravnih bitaka i protesta, Savannah Resources, rudarska kompanija koja je predvodila projekat, suočila se sa sve većim protivljenjem. Seljani su osporavali prava na zemljište i uticaj na životnu sredinu, dok su optužbe za korupciju u procesu izdavanja dozvola dodatno podstakle negodovanje javnosti.
Dok se Evropa i SAD okreću čistoj energiji, potraga za sirovinama kao što je litijum predstavlja etičke i ekološke izazove. Obećanje ekonomskog prosperiteta sukobljava se sa očuvanjem ruralnog života i ekosistema.
Dok se Portugal bori sa svojom litijumskom budućnošću, ishod ostaje neizvestan. Savanina obećanja o ekonomskim koristima i zaštiti životne sredine nailaze na skepticizam. U međuvremenu, seljani poput Aide Fernandes ostaju nepokolebljivi u svom otporu, braneći svoju zemlju i način života od industrije koja je spremna da preoblikuje njihovu zajednicu.
Izvor: miningwatch.news
